Српска православни црква и верници данас славе Сабор светог Архангела Михаила - Аранђеловдан.
Архангел Михаило је “вођа небеских војски” који се увек јављао на местима на којима се јављала и Богородица, тако да представља небеску силу и заштиту на земљи.
По црквеном предању, анђео Михаило је први ступио у борбу са злим духом и то име по црквеном тумачењу означава “оног који је као Бог”. На грчком језику реч “архи” значи главни, први, а “ангелос” значи весник, анђео.
На иконама је представљен како у својој десној руци држи копље којим попире Луцифера, а у левој палмову гранчицу. Он се сматра чуварем православне вере и борцем против јереси, а народно веровање казује да он долази и узима људске душе, кад је коме куцнуо час.
Многа су народна веровања ο овом Анђелу. Кажу да он обилази све болеснике и ако стане код ногу – није добро, а ако је код главе – болесник ће оздравити.
Овај дан установљен је као празник Архангела Михаила у време Силвестера Првог Римског (314 – 335) и Патријарха Александра Александријског (326).
Слави се у јесен, а по народном веровању то је зато што кад су свеци делили улоге, Арханђел Михаило доби јесење и зимско време. Време зиме и зимске тешкоће На Аранђеловдан треба ширити добре мисли, а једну једину ствар коју не смете урадити јесте да сиромашне и немоћне терате од себе. То ће анђео, који је стално уз вернике, казнити.
Постоји веровање и обичај код многих хришћана који славе светог Михаила, да, пошто га сматрају живим светитељем, не спрема се жито, што је неоправдано и нетачно. Неопходно је припремити жито за славу, јер сви светитељи и сви умрли живи су пред Богом.