Данас је Бадњи дан

Српска православна црква и верници данас прослављају Бадњи дан, дан уочи Божића који представља увод у најрадоснији хришћански празник - Рођење Исуса Христоса.

Бадњи дан је последњи дан Божићног поста, а дан који му претходи је Туциндан. Обичаје око Бадњег дана Срби су наследили од својих предака и још их поштују. У зору, кад запуцају прангије, домаћин креће по бадњак.

Бадњи дан је пун ритуала и симболике, живописних радњи и сви су они повезани са породичним култом и култом огњишта.  Негде се сече један бадњак, негде два или три а понегде и девет, а негде онолико бадњака колико има мушкараца у кући.

Бадњаку се прво назове добро јутро

Пре сечења дрвету се назове "Добро јутро", честита му се празник и моли се да донесе здравље и срећу породици. Затим се дрво посипа житом, а у неким крајевима му се дарује колач посебно умешен за ту прилику. Дрво се не сме додирнути голим рукама, па човек који га сече навлачи рукавице.

ЗА МИР И СРЕЋУ: Ево шта ваља да се нађе на трпези за Бадње вече

Дрво се увек засецало са источне стране јер је требало да падне на исток. Онај ко је секао бадњак, трудио се „да се дрво не мучи“ тј. да се обори из једног ударца или највише са три. Ако дрво не падне ни после трећег ударца, мора се кидати рукама јер више удараца није дозвољено.

Магична моћ првог ивера, лечи болесне

Први ивер који се одваја од бадњака има такође магичну моћ. Пазило се да овај ивер не падне на земљу, па је са ониме ко сече бадњак ишао још један мушкарац да ухвата први ивер. Стављањем првог ивера од бадњака у карлицу веровало се да ће помоћи да се у њој скупља кајмак дебео као ивер, или, ако се стави на кошнице онда нико неће моћи пчелама да науди, а веровало се и у лековитост воде у којој је први ивер потопљен па су је оболели пили ради оздрављења. Негде, опет, тај ивер стављају у кошарник да живина буде увек на окупу, а негде под квасац са жељом да у кући све расте као квасац. Када се домаћин врати из шуме и донесе бадњак, ослони их на кућни зид па тек с првим мраком га уноси у кућу и ставља на огњиште.

Бадњак па печеница

Кад донесе бадњак, домаћин онда спрема печеницу која се коље или утуче на Туциндан. Обично је то прасе, ретко јагње јер их у време Божића нема, а понегде ћурка или гуска.

Народна веровања и обичаји

- На Бадњи дан ништа се не позајмљује из куће, а ако је шта раније позајмљено, то се тражи назад, јер се не ваља да оно што припада кући буде ван ње на Божић.

- На Бадњи дан увече се стока поспе сољу, житом и пројом да се сачува од чини.

- Ако на Бадњи дан буде облачно, биће родна година.

- Ако се на Бадњи дан накупи доста пепела на бадњаку који гори на огњишту, верује се да ће зима бити јака са доста снега.

- Ако варнице из бадњака искачу саме иако нико не џара по ватри, верује се да ће бити доста меда.

Свечани тренутак уношења бадњака

Пред вече домаћин уноси бадњак и сламу у кућу. Куца на врата, а када укућани питају Ко је? одговара Бадњак вам долази у кућу. Потом му домаћица отвара и обраћајући се бадњаку говори Добро вече бадњаче! Домаћин ступајући десном ногом преко прага уноси бадњак у кућу, и поздравља укућане речима Срећно вам Бадње вече, на шта га укућани отпоздрављају са Бог ти добро дао и среће имао, док га домаћица дочекује сипајући по њему жито из сита.

Носећи бадњак домаћин обилази кућу квоцајући као квочка, а домаћица и сва деца иду за њим пијучући као пилићи. Домаћин обилази све углове дома бацајући по један орах у сваки угао, што се сматра жртвом прецима. Остали ораси и лешници се остављају и у слами испод стола и најчешће се једу са медом. Ораси који су у угловима нико не узима. По уношењу бадњака, домаћин или домаћица, уноси сламу и разноси је по целој кући, а посебно на место где ће бити постављена вечера. При томе онај ко носи сламу квоца, а остали пијучу. Преко сламе се поставља столњак јер се служи и једе на поду. Столице су изнете из куће и седи се на слами.

После Божића, тачније на трећи дан Божића (Свети Стефан), ова слама се носи у обор, шталу или амбар, а њоме су и обавијали воћке да би боље родиле.