Српска православна црква и њени верници данас прослављају један од највећих хришћански празника, Богојављење.
Богојављење се увек обележава 19. јануара, чиме спада у ред "непокретних празника" јер се не мења из године у годину.
Ово је празник којим се завршава период који се назива некрштеним данима, а траје од Божића до Богојављења. То је период од Христовог рођења до његовог крштења у реци Јордан. Према хришћанској традицији, Христос је, када је напунио 30 година, дошао на реку Јордан како би га крстио Свети Јован.
Ноћ уочи празника, по народном веровању, отварају се небеса и на њима се указује Бог. Отварање небеса, по овом веровању, везује се за испуњење жеље.
У појединим деловима Србије, девојке или жене одлазе на извор пре свитања да захвате воду. У извор или текућу воду, баца се зрневље пшенице или кукуруза уз речи: „како иде вода, тако да код нас иде берићет". Потоме се враћају кући са водом у коју је потопљен босиљак.
Обичаји и веровања на Богојављење
Уочи Богојављења, као и на сам празник, након литургије, врши се велико освећење воде, та вода се узима, а онда носи кући. Чува се као света драгоценост и никада се не квари. Према веровању треба је пити током целе године ради исцељења и заштите од свих болести, као о очишћења душе и тела.
Верници се на Богојављење поздрављају речима "Христос се јави" а отпоздрављају са "Ваистину се јави".
Један од највећих обичаја је пливање за Часни крст и одржао се у многим крајевима Србије.
Постојало је веровање да ће младе девојке на богојављенску ноћ на небу угледати лик онога за кога ће се удати. У неким крајевима девојке су користиле огледало да би угледале лик суђеног. Поред огледала стављале су се свеће, а морало се водити рачуна да се огледало случајно не прегреје и не пукне.
