Иако мало људи зна да је 14. мај празник, некада није било тако, будући да су нам из прошлости остали многобројни обичаји везани за обележавање овог дана.
Верује се да је Јеремија заштитник од змија отровница. Зато је обичај да се на данашњи дан разгоне ови гмизавци да не би преко лета досађивали.
Неко из куће због тога треба да порани, узме тигањ или шерпу и лупајући у њега неколико пута понови: “Јеремија у поље, а све змије у море! Само једна остала, за зло њено остала, оба ока избола, на дан трна глогова. На четири шипова, злу коб изела”.
Докле се чује лупање и песма, каже обичај, дотле змије неће смети да се приближе.
На Јеремијин дан не отварају се бритве и не ради се ништа иглом и концем. Ко би на овај дан отворио бритву, верује се, на тога би преко целе године трчале змије. У неким крајевима стари верују да се на данашњи дан не ваља ни чешљати да се не би изазивали ови опасни гмизавци.
Такође, треба пазити да се ни за ким не вуче одвезана пертла или неки кончић да се на исти начин тако не би вукле и змије.
По предању, Свети пророк Јеремија већ је у петнаестој години почео да прориче и због тога је врло често био у немилости власти, чак прогањан и затваран. Због својих пророчанстава навукао је гнев великаша, али и поштовање оних који су у њега веровали.
Постоји веровање, да је и Александар Велики посетио гроб пророка Јеремије и да је његово тело тада пренето и сахрањено у Александрији.
