Српска православна црква и верници данас прослављају Светог Георгија, једног од девет великомученика и првих страдалника за хришћанску веру. Према народним обичајима, Ђурђевдан је празник који се односи на здравље укућана, удају и женидбу младих, плодност стоке и добре усеве. Празник светог Георгија, једног од девет великомученика и првих страдалника за хришћанску веру, обележава се у свим храмовима Српске православне цркве и једна је од најчешћих слава православних Срба. Српска православна црква и верници славе Светог Ђорђа, а Ђурђевдан је једна од најчешћих слава које се светкују у Србији.
Свети Ђорђе или Свети Георгије, рођен је у малоазијској области Кападокији, у богатој и угледној хришћанској породици. Кад му је отац погинуо, с мајком се преселио у Палестину, на њено породично имање, где је стекао високо образовање.
Култ Светог Ђорђа зачет је убрзо после његове погибије. На месту где се налазио његов гроб у Лидији, за време владавине цара Константина (306–337) подигнут је храм посвећен њему. У ту цркву су приликом освећења уз Никомидије пренете мошти светог Ђорђа. Успомена на тај дан празнује се 16. новембра као Ђурђиц.
Уочи Ђурђевдана плету се и венчићи од ђурђевског цвећа, ђурђевка и млечике и њиме се ките капије и улазна врата.
Купање и умивање ђурђевданском водом, којој су се приписивала магијска својства, гарантовало је здравље током читаве године.
Због тренутне ситуације изазване коронавирусом већина породица славу ће прославити у оквиру најуже породице.
https://www.youtube.com/watch?v=ptoW1UNPjmw
