Старозаветни пророк Свети Јован Крститељ рођен је, како предање каже само пола године пре Исуса Христа. Његови родитељи, отац Захарије, јудејски свештеник, и мајка Јелисавета, дуго нису имали потомство, те је Јован дочекан с великом радошћу. Наиме, Захарије, који је био нем, проговорио је при рођењу детета и у знак захвалности Богу што му је подарио потомка и моћ говора посветио је сина Свевишњем.
Рану младост Свети Јован је провео у породици, а када је одрастао отишао је од куће да живи аскетски, у пустињи, како би се апсолутно духом и телом да се посвети молитви и посту. Пустиња се налазила близу реке Јордан, одакле је Свети Јован најављивао долазак сина Божјег и вршио обреде крштења купањем, чиме су се грешни и они који се због грехова искрено кају чистили, те се на тај начин припремали за долазак Царства Божјег.
Јеванђеље по Матеју каже да је Исус око своје тридесете дошао да се крсти код Јована који му је рекао: "Ти треба мене да крстиш, а не ја тебе." А када је Свети Јован крстио Христа, са неба је сишао Дух свети у виду голубице и зачуо се глас Господа: "Ти си син мој љубљени"... Сећање на овај догађај слави се 19. јануара, а празник носи име Богојављење.
Свети Јован је погубљен у доба цара Ирода. Римски владар Ирод Антип имао је рођеног брата Филипа, ожењеног лепом Иродијадом. Но, и поред тога што му је брат био жив, Ирод је одлучио да се ожени братовљевом женом. Свети Јован им је то оштро замерио и Иродијада је наредила да га погубе. То није она директно урадила, већ је послала своју кћер, плесачицу Саломе, да заигра пред Иродом, очара га, а потом му тако заслепљеном затражи главу Крститеља. Тако је било. После неколико дана боравка у тамници, Свети Јован је погубљен. Одрубљена му је глава која је на тацни изнета пред Салому.
Свети Јован се сматра заштитником затвореника, епилептичара, музичара, кројача, угоститеља, али и заштитником Малте. Српска црква овог светитеља слави данас, док се дан његове смрти обележава 11. септембра и зове се Усекованије, а рођендан 7. јула светкује се као Ивањдан.
