Српска православна црква и верници славе зимски Крстовдан. По предању, данас се укрштају ветрови.
Зимски Крстовдан, слави се као успомена на прве хришћане који су примили веру на самом почетку хришћанске проповеди. Празник се везује за Богојављење и крштење Исуса Христоса, као и за дан посвећен Светом Јовану Крститељу, који је и крстио сина Божијег у реци Јордану.
Јесењи Крстовдан, 27. септембра по новом календару, обележава успомену на проналажење Часног Крста на Голготи на којем је разапет син Божији.
У православним храмовима служи се литургија светог Јована Златоустог, уз ритуал великог освештавања воде, које прати празнично богослужење. Обичаји за Крстовдан налажу да се крстовданска водица дели окупљеним верницима, а потом и да се преко целе године чува у кући као симбол доброг здравља. Вода се моли да избави од грехова, да исцели и очисти душу и тело и да са вером лечи и штити.
Народни обичаји за Крстовдан такође налажу мајкама да, са молитвом у срцу, на данашњи дан деци праве знак крста на челу од освештаног уља, а крстовданску воду чувају и њом по потреби умивају децу током целе године.
Од Божића до Богојављења мрсни су сви дани, али се на Крстовдан, ма који дан од понедељка до петка био, строго пости, на води. Уколико падне у суботу и недељу, пост је разрешен на уље. Овим постом се припремамо за празник Богојављења и за пијење богојављенске водице. У нашем народу верује се да се вечерас у поноћ, пред Богојављење, отвара небо и Бог јавља људима. Чека се поноћ, а тада уз молитву треба изговорити жељу.
Веровања и обичаји
Док за многе друге празнике који су обележени црвеним словом важи да не треба сређивати кућу, усисавати и радити друге сличне послове, на Крстовдан је обрнуто. На данашњи дан је добро средити кућу и тако је припремити за зиму. У супротном, верује се да ће вам целе године све "ићи наопако". Према народним обичајима у неким деловима Србије на Крстовдан ваља да се опере сав веш. Пости се строго, први пут после Божића, јер је до овог дана било разрешење због великог празника. Зато је у српском народу остала изрека: „Ко се крстом крсти, тај Крстовдан пости“.
По народном предсказивању времена, који ветар дува на Крстовдан, тај ветар ће најчешће дувати током године. У Срему се говорило да се овога дана ветрови крсте (тј. укрштају, дувају један другоме у сусрет), па који надјача.
У неким крајевима постоји обичај да се уочи празника крст стави у воду и унесе у цркву. Ако се крст смрзне, верује се да ће година бити родна и здрава, а ако се не смрзне биће оскудна и болешљива.
У дванаест дана, почињући од Божића а закључно с Крстовданом, огледа се дванаест месеци године која долази, па какво је време ког дана такво ће бити у месецу који том дану одговара по редоследу.
На Крстовдан су се, преносе хроничари, јели остаци бадњевданског пасуља и – спремане су пихтије. Али како је Крстовдан посни дан, то су их јели сутрадан, на Богојављење.
