Православни верници данас прослављају празник посвећен преносу моштију Светог оца Николаја мирликијског чудотворца. Овај празник познат је као летњи Свети Никола.
Никољдан је празник посвећен Светом Николи који се прославља 19. децембра. Сви они који славе Никољадан, пренос моштију обележавају као преславу, и обрнуто. Иако календарски не припада лету, због најчешће лепог времена када “пада” овај празник, у народу се назива и летњи Свети Никола.
Овај светитељ рођен је у граду Патари, у области Ликије, на подручју данашње Мале Азије, као јединац богатих и знаменитих родитеља, Теофана и Ноне. Његови родитељи, Теофан и Нона били су знаменити људи, високородни и богати и чинили су многе милостиње према сиромашнима.
Име је добио по свом стрицу Николају, епископу града Патаре. Замонашио се у манастиру “Нови Сион” и још за живота народ га је прозвао Светитељем. Био је изабран за архиепископа града Мира у Ликији, где је и сахрањен.
После смрти родитеља, Никола је имање разделио сиромашнима не задржавајући ништа за себе. Потом, Свети Никола бива изабран за архиепископа у граду Миру, у Ликији. Поучавао је народ вери, обилазио болесне, откупљивао је заробљенике, обилазио градове и села.
Током владавине царева Диоклецијана и Максимилијана у време гоњења и мучења хришћана био је затворен у тамницу, али ни ту није престајао да проповеда и шири хришћанство.
Присуствовао је Првом васељенском сабору у Никеји, али због тога што је ударио александријског свештеника Арија,оптуженог за јерес, удаљен је са сабора и забрањено му је даље присуство.
Свети Никола је умро 19. децембра 345. године (према Јулијанском календару 6. децембра), па се тај дан обележава као помен светитељу и најчешћа је српска слава.
Српске породице, које тог светитеља сматрају својим заштитником, на овај дан прослављају своју крсну славу и славе Светог Николу који важи за заштитника путника, морепловаца, рибара и сплавара.
Православни верници светог Николу сматрају борцем за Христову веру, победником зла за цео свет, а његово име значи народни победник.
Умро је у Миру, 345. године, а потом су неколико векова његове мошти почивале у саборној цркви тог града. Одатле је под најездом Муслимана, 1087. године, народ склонио његове свете мошти у Бари у Италији. Део мошти пребачен је у Москву.
Приликом преноса светих моштију, десила су се многа чудеса. Исцелише се болесни, хроми и слепи, глуви и бесомучни. Та чудеса и чудесна исцељења дешавају се и дан данас, а верници широм света моле се овом светитељу када се нађу у невољи или болести.
Многи хришћански ходочасници походе град Бари, где је временом саграђена и црква у знак захвалности и част његову, и долазе ту из разних крајева света на поклоњење чудесним моштима и кивоту светитеља Николаја.
Хришћани верују да својим чудесним моћима Свети Никола помаже сваком ко му се обрати за помоћ у болести, немоћи и душевној патњи. Уз помоћ његове молитве слепима се враћа вид, хроми проходају, а глувима се враћа чуло слуха.
Према веровањима никако не ваља прати веш, чистити кућу и радити било какве кућне послове. У неким крајевима одржао се и обичај даривања деце на данашњи празник јер је Свети Никола и њихов заштитник.
