Данас СПЦ и верници славе празник СВ. Лука.
Свети Лука један је од првих проповедника хришћанства, савременик Исуса Христа и аутор једног од четири Јеванђеља. Црква га сматра оснивачем хришћанског иконописа, пошто је живописао три иконе Пресвете Богородице и иконе Светих апостола Петра и Павла.
Сматра се да је Свети Лука лично познавао Богородицу и да су три иконе са њеним ликом које је светитељ насликао најближе њеном правом изгледу. Позната је „икона у икони“ која представља Светог Луку и у перспективи икону Богородице коју светитељ осликава.
Овај светитељ родом је из Антиохије. У младости је изучио грчку филозофију, медицину и живопис. У време Христове делатности на земљи, Свети Лука дође у Јерусалим, где виде Спаситеља лицем у лице, чу његову спасоносну науку и би сведок чудесних дела његових.
Поверовавши у Господа, Свети Лука би уврштен у седамдесет апостола. Заједно са Клеопом видео је васкрслог Господа на путу за Емаус. По силаску Духа Светога на апостоле, Лука се вратио у Антиохију и постао сатрудник апостола Павла. Са апостолом Павлом путовао је у Рим обраћајућу Јевреје и незнабошце у веру Христову.
На молбу хришћана написао је Јеванђеље, око 60. године. По мученичкој смрти апостола Павла, проповедао је по Италији, Далмацији и Македонији.
Свети Лука је живот окончао у 84. години када га, како је записао владика Николај Велимировић, идолопоклоници ударише на муке, Христа ради, и обесише о једну маслину у Теби Беотијској.
Чудотворне мошти Светог Луке пренесене су у Цариград у време Констанција, сина Константиновог.
Празник је у народу познат као Лучиндан и честа је слава српских православних породица. Верници га славе и као исцелитеља и заштитника појединих заната.
У Србији овог дана концима опасују торове да вукови не даве стоку,уз речи: „Иде Лука, ево вука“ или „Свети Лука, снег до кука“ јер је скоро наступила зима, кад се вукови приближавају селима.
У јужној Србији по првом госту или посетиоцу који уђе у кућу гатају каква ће година, односно зима бити. Црногорци кажу да је на небу појас Светог Луке.