СПЦ и верници данас славе Рођење Пресвете Богородице, празник у народу познат као Мала Госпојина. На Малу Госпојину слави се успомена на дан када је у Назарету, у дому Јоакима и Ане, рођена Света Дева Марија и спада у један од највећих заветних празника.
Јоаким и Ана су дуго били неплодни, без деце. Већ стари, они су молили Бога да им подари дете, да их обрадује као што је некада обрадовао Аврама и Сару, даровавши им сина, Исака. Једног дана, молећи се Богу у воћњаку под дрветом ловора, Ани се јавио анђео и рекао јој да је њен глас стигао до Небеса и да ће убрзо бити мајка.
Ана се тада заветовала да ће дете подарити Богу, да му служи целог века. Бог им је подарио ћерку, али и Богомајку. Старица Ана родила је ћерку, којој је дала име Марија, што значи висока или господарећа.
У народу се овај празник слави уз живописне обичаје, углавном посвећене рађању. Веома је цењен код Срба, а у већини места одржавају се вашари и друге свечаности, прославе и молитве.
Такође, на Малу Госпојину многи планирају и уговарају свадбе и венчања, јер, према предању, она младенцима, вереним, и венчаним на овај дан дарује посебну благослов.
Јесење свадбе у Србији, од давнина, почињале су од Мале Госпојине. У пољопривреди, Мала Госпојина је означавала време када се почињало са орањем и сетвом озимих усева. У то време, приређиване су и разне сточарске свечаности.
Верује се да биље убрано између Велике и Мале Госпојине има посебна лековита својства, а да јаја из тога периода могу целе године остати свежа па се зато остављају за насад; пилићи излежени у ове дане биће добре носиље. Многе породице славе Малу Госпојину као своју Крсну славу.
Мала Госпојина у Шумадији сматра се великим празником и славом. Домаћини који не славе славу, одлазе са породицом свечано обучени на разноразне и многобројне саборе и вашаре, који се одржавају око цркава, односно у црквеним портама. Овај дан је добар за одржавање свадби и веридби. У Гламочком пољу одржава се велики сточни вашар.
Највећи вашари у Србији су у Неготину и Шапцу, с тим што вашар у Неготину има врло дугу традицију.
Верује се и, када је на овај празник ведро, да ће сунчано бити и током јесени, али и зиме.
Мала Госпојина спада у ред Богородичних празника и непокретан је, што значи да има фиксно место у црквеном календару и означен је црвеним словом.
Остали Богородичини празници су Ваведење, Сретење, Благовести, Успење пресвете Богородице (Велика Госпојина), као и они који обележавају сећање на догађаје из њеног живота, као што су Покров Пресвете Богородице и Полагање ризе Пресвете Богородице.
Црква Рођења Пресвете Богородице у Шљивовици данас обележава своју крсну славу.
Извор: Википедија
