Српска православна црква и верници данас 21. септембра обележавају велики празник који је у календару обележен црвеним словом - рођење пресвете Богородице. Овај празник се у народу назива и Мала Госпојина.
Овај дан убраја се у 36 великих празника у црквеном календару обележених црвеним словом.
Богородица је рођена у Назарету, од остарелих и праведних родитеља Јоакима и Ане. По оцу, била је од царског рода Давидовог, по мајци од рода првосвештеничког.
Ана је као старица родила кћер Марију, по благослову Божјем. Управо је Бог и одредио Марију да буде мајка Исуса Христа, и зато се слави као Пресвета Богородица.
Доживеће највеће радости и највеће боли, све док и сама, после истека земаљских дана, није отишла у вечну светлост и славу.
Она је и данас заступница људи пред Творцем, којој се упућују најтоплије молитве. Пред њеним чудотворним иконама дешавају се исцељења, а људи у невољи добијају помоћ.
Јесење свадбе у Србији, од давнина, почињале су од Мале Госпојине.
Земљорадницима је данашњи празник означавао почетак јесењег орања и сетву озимих усева. Приређиване су и разне сточарске свечаности.
У народу се овај празник свечари и уз живописне обичаје, посебно посвећене рађању. Неке породице више дана проводе у празничном расположењу и у свечаном руху иако не славе и не иду на славу, посебно у крајевима где се одржавају малогоспојински вашари.
Верује се да биље убрано између Велике и Мале Госпојине има посебна лековита својства, као и да јаја из тога периода могу целу годину да остану свежа па се зато остављају за насад, а пилићи излежени у ове дане биће добре носиље.
Многе породице славе Малу Госпојину као своју крсну славу.
Овај дан добар је за свадбе и веридбе. У многим насељима одржавају се сабори, заветине, преславе, молитве и литије.
Када је о празнику ведро, верује се да ће нам се сунце смешити и током јесени, али и зиме.
