Данашњи дан Православна црква посветила је јеванђелисту Марку, једном од седамдесеторице апостола, који је у свом јеванђељу, за које се сматра да је најстарије, описао живот и страдање Христово, иако га непосредно није упознао.
Свети jеванђелист Марко био је пореклом Јеврејин, из племена Левијева, ученик апостола Петра, који га је поставио за епископа. Када је с њим био у Риму, написао је прво јеванђеље, на молбу римских хришћања да им напише оно што им је усмено казивао о Исусу Христу. Затим је од апостола Петра послат најпре у Аквилеју, на проповед, а потом у Египат. Тако је у Александрији свети Марко био први проповедник јеванђеља и први епископ. Предање га сматра оснивачем Цркве у Александрији. Као проповедник боравио је и у Ливији, Амоникији и Пентапољу.
Управо у Александрији је 68. године нове ере усмрћен од стране верских неистомишљеника. Александријска патријаршија слави га као свог заштитника. 828. године његове мошти млетачки трговци пренели су у Венецију, где су сахрањене у катедрали која носи његово име. Отада се сматра заштитником Млетачке републике, одн. града Венеције. 1972. године његове мошти враћене су у Александрију. У иконографији се Свети Марко увек представља са гушчјим пером у руци, а крај њега се углавном налази лав, са или без крила. Као свог заштитника, славе га писари, зидари, грађевинари и стаклари. Данашњи дан није заповедан, неке породице га славе као крсну славу, а има поједине цркве и манастири као свог небеског заштитника. Међу њима је храм Светог Марка на београдском Ташмајдану, један од већих православних храмова у нашој земљи.
