Српска православна црква и верници данас прослављају светог Марка, писца једног од четири јеванђеља. Марковдан се у Србији обележава и празнује одавнина.
Веровало се да ће онога ко се данас огреши и не испоштује апостола Марка стићи казна у виду олуја и громова који ће му уништити имање. Зато на данашњи дан земљорадници ништа не раде на својим њивама.
Ово се сматра “благим даном”, временом за одмор и молитву. Ова традиција се пренела и на остала занимања – данас никако не треба радити јер се верује да Свети Марко хода светом са корпом пуном града, па оном ко ради шаље невреме које ће га пратити преко целе године.
Такође, ово је лош дан за спавалице! На овај дан, верује народ, никако не ваља дремати преко дана јер ће се онда бити бунован, поспан и болешљив преко целе године. Изузетак су они који су већ “згрешили” и спавали на Ђурђевдан – они треба да одремају неко време и на Марковдан јер ће тако “поништити дејство” пређашњег сна и неће их стићи “казна”.
У Лесковачкој Морави се сматрало да кукуруз треба почети са окопавањем од Марковдана, када је најбоље и купус расађивати - да би добро родио. У Горњој Пчињи се Свети Марко прославља под називом Марко Градобија, и ништа се није смело радити да не би град побио сав род и летину. Данашњи дан, називајући га Митровданом, нарочито су празновали ковачи верујући да би им мишеви изгризли мехове ако би тог дана радили. Дан посвећен Светом апостолу и јеванђелисти Марку – Марковдан црква празнује 8. маја по Грегоријанском календару тј. 25. априла по Јулијанском календару.
То је празник посвећен Христовом ученику и првом помоћнику Светог Петра, Марку, који је на молбу верника написао књигу и Исусовим чудесима и учењу. Тако је према предању настало прво јеванђеље.
Марко је био сапутник и помоћник апостола Петра, који га је у својој првој посланици назвао својим сином, али не сином по телу, него по духу. Када је Марко био с Петром у Риму, верници су га замолили да им напише о спасоносној науци Исуса Христа, његовим чудима и животу.
Тако је Марко написао јеванђеље, које је видео и апостол Петар, један од првих 12 Христових ученика, и посведочио да је истинито. Петар је Марка поставио за епископа и послао га у Мисир да проповеда. Мисир је у то време притискао густи мраком незнабоштва, идолопоклонства, гатања и злобе. Свети Марко је, уз Божију помоћ, успео да посеје семе Христове науке по Ливији, Амоникији и Пентапољу.
Из Пентапоља је дошао у Александрију, где је засновао хришћанску цркву и поставио епископа, свештенике и ђаконе. Марко је своју проповед потврђивао многобројним великим чудима. Када су га незнабошци оптуживали да разара њихову идолопоклоничку веру и када је градоначелник почео да га тражи, Марко је поново побегао у Пентапољ, где је наставио своје дело. Марко се после две године вратио у Александрију, на велику радост верника, чији се број вишеструко повећао.
Тада су га ухватили незнабошци, везали га и вукли по калдрми вичући: "Повуцимо вола у обор". Тешко повређеног и крвавог бацили су га у тамницу, где му се прво јавио анђео који га је храбрио и крепио. Затим му се јавио и сам Исус Христ, који му је рекао: "Мир Теби, Марко, јеванђелисте мој", а Марко му је одговорио: "Мир и теби, господе мој Исусе Христе". Злобни људи су сутрадан извукли Марка из тамнице и поново га вукли по улицама и поново викали: "Повуцимо вола у обор". Изнурен и изможден, Марко је изустио: "У руке твоје, господе, предајем дух мој", и умро, 68. године у Александрији.
