У свету се данас обележава Међународни дан жена као подсетник на борбу за економску, политичку и социјалну равноправност жена и мушкараца.
Дан жена установљен је на Другој међународној конференцији жена социјалиста, 8. марта 1910. године у Копенхагену, на иницијативу Немице Кларе Цеткин, тадашње лидерке женског радничког покрета, а у знак сећања на демонстрације америчких радница у Чикагу 1909. године и њујоршки марш више од 15.000 жена које су тражиле краће радно време, боље плате и право гласа.
Први пут је обележен 1911. године у Аустрији, Немачкој, Швајцарској и Данској, када је више од милион жена и мушкараца присуствовало скуповима на којима је захтевано да жене гласају на изборима, да им се омогући да заузимају јавне положаје, да имају право на рад и стручно образовање.
Демонстрације радница одржавале су се у скоро свим већим европским градовима сваке године до 1915. и ширења Првог светског рата.
Генерална скупштина УН је 1977. године резолуцијом прогласила 8. март Даном женских права и међународног мира.
Прва прослава Дана жена у Србији одржана је 1914. Године, а Уједињене нације су 8. март званично прогласиле Међународним даном жена 1975. године.
Како се Међународни дан жена у свету обележава дуже од једног века постоји много чињеница и занимљивости о овом дану. Званичне боје Међународног дана жена су бела, љубичаста и зелена. Ове боје су изабране због посебне симболике. Бела симболизује чистоту, љубичаста означава достојанство и правду, а зелена представља наду. Симбол Међународног дана жена је цвет мимоза и он је проглашен за званични цвет 8. марта 40-их година 20. века, а најчешћи поклони у већини западних земаља за овај дан су цвеће и чоколаде.
Занимљивос из Србије је да је чак 10% више жена у науци у односу на европски просек.
Ипак, у Србији постоји још много ствари које треба да се промене како би се унапредио квалитет живота обичне жене, а пре свега да се растерети „женских послова“ који се по инерцији целог друштва тако посматрају.
