СПЦ и православни верници 12. октобра обележавају празник Светог Кирјака, у народу познатији и као Михољдан.
Према народном веровању, после Михољдана наступа права јесен која је календарски већ увелико почела.
Српска православна црква 12. октобра обележава празник светитеља и великог подвижника хришћанске вере Кирјака Отшелника који је у народу познат и као Михољдан, везан за смену лета и јесени.
Према народном веровању, после Михољдана наступа права јесен која је календарски већ увелико почела. Октобарски топли дани везани за овај народни и верски празник познати су као Михољско лето.
Према народном веровању, људи на Михољдан не треба обављати кућне послове, чистити, спремати и слично.
Ово веровање се уврежило у народу због тога што треба прво посвршавати све послове напољу који не могу да чекају зиму и хладноћу.
Свети Кирјак је рођен у Коринту крајем четвртог века и за живота је сматран стубом хришћанства и узором монашких врлина.
Читајући Свето писмо, веома рано је почео да се диви устројству спасења људског рода, а жеља за духовним животом одвела га је у Јерусалим, где је ступио у манастир и добио почетна упутства о монашком животу. Боравио је у више манастира где се, посветивши се хришћанској вери, и борио против јереси.
Предање каже да је био крупан и снажан човек, иако је цео живот провео у строгом посту. Пред крај живота боравио је у монашкој обитељи Светог Харитона, где су монаси јели једанпут дневно, и то по заласку сунца.
Кирјака су монаси поштовали као исцелитеља и утешитеља болесних и невољних. Поживео је 109 година и упокојио се 557. у пустињи где је провео старост и последње године живота.
У православном календару се на овај празник помиње и освештање базилике Светог Михаила у околини Рима, што је и објашњење за назив празника.
