Српска православна црква и њени верници данас славе Светог Николу, једног од највећих хришћанских светитеља који важи за заштитника путника, морепловаца, рибара… По броју оних који славе, слава Свети Никола је међу Србима без премца.
Свети Никола изузетно је поштован светитељ у српском народу и најчешћа породична слава. Као породична слава се слави највероватније од најранијих дана примања хришћанства, али евидентно је од 13. века и реформи које је у српском православљу спровео Свети Сава.
Православни верници светог Николу сматрају борцем за Христову веру, победником зла за цео свет, а његово име значи народни победитељ, јер грчка реч „ники“ значи победа, а „лаос“ значи народ, верници.
Светог Николаја Чудотворца је народ још за живота прогласио светитељем. Био је изузетно истинољубив, велики борац за правду и милосрдан. Ко год му је затражио помоћ, он му је није ускратио. Спасавао је многе од болести и сигурне смрти, пружао је утеху и уточиште сиромашнима и немоћнима. Забележено је да му је лице увек изгледало као да из њега исијава нека нарочита светлост.
Свети Николај, односно Свети Никола, пре свега је успостављен као заштитник морепловаца. Верује се да руководи свим водама на свету, те да спашава људе од несрећа и бродолома. Многи се морепловци помоле Светом Николи пре него што се отисну на путовање.
Почетком 20. века у градским срединама у Србији се усталио обичај да се деца дарују о светом Николи. Деца су уочи празника остављала у прозор добро очишћене ципеле а ујутро су налазила поклоне. Веровало се да их је Свети Никола даривао. У насељима Војводине, до Другог светског рата улицама је ишао маскирани лик, огрнут бундашем, са шубаром на глави и брадом од кучине, штапом у једној руци и тканом торбом о рамену, те је улазио у куће где има деце и даривао их слаткишима и воћем.
У Србији му је посвећено око 1.120 цркава, и са црквама посвећеним Летњем Светом Николи око 1.311 цркава, те је по броју храмова на другом месту код православних Срба.
