Српска православна црква прославља данас Светог Николу. Ово је најчешћа слава код Срба, па се говори да „половина Србије слави, а половина иде на славу”. Овај празник, уписан црвеним словом у световном календару, празнују све хришћанске религије. Свети Никола један је од највећих хришћанских светитеља, заштитника путника, морепловаца, рибара и сплавара.
Свети Никола је рођен у граду Патара у области Ликија у Малој Азији од богатих родитеља Теофана и Ноне, у време римског цара Валеријана. Када је одрастао, његов стриц, архиепископ патарски, произвео га је за свештеника града Мира. Када су му умрли родитељи, почео је да помаже сиротињу од свог наследства.
Када се предао самоћи и безмолвију, дошао му је глас: “Николаје, пођи на подвиг у народ, ако желиш бити од Мене увенчан.” После смрти стрица, изабран је за архиепископа мир-ликијског и он почео је да поучава народ у вери, дели савете, обилази болесне, теши жалосне, помаже грешнима да искупе грехе...
При гоњењу хришћана под царем Диоклецијаном, био је у тамници све док цар Константин није дао свима слободу, па се опет вратио да буде архиепископ. Када је цар Константин сазвао Први Васељенски сабор у Никеји, био је члан тог сабора, али је због велике ревности према истини, ударио руком јеретика Арија. Због тога је био уклоњен са Сабора и од архијерејске службе све док се неколицини првих архијереја на Сабору не јави сам Господ Исус Христос и Пресвета Богородица и не објаве Своје благоволење према Николају.
Његове мошти и данас почивају у Барију, у цркви светог Николе, који су у његову славу подигли грађани.
Верује се да је свети Никола повратио вид Стефану Дечанском, а да је овај српски краљ у цркви у Барију поклонио икону светитеља, на којој се и заснива данашња представа светога Николе у целом свету.
Та се икона сматра чудотворном.
