Данас се прославља празник Свети Сава који је уједно и школска слава и који се обележава у знак сећања на Саву Немањића утемељивача Српске православне цркве.
Умро је 25. јануара 1236, на повратку из ходочашћа у Јерусалим, после једне дипломатске мисије за Бугарску архиепископију.
Према записима из тог времена, глас о смрти Растка Немањића стигао је у Србију 27. јануара, па се у СПЦ на тај дан служе литургије.
Свети Сава, заштитник просветних установа, сматра се и зачетником српске средњовековне књижевности,.
Године 1219. издејствовао је аутокефалност СПЦ, а његова дела „Номоканон“ (1220) и „Синодик православља“ (1221) постали су правни и духовни стубови српске државности.
Његовом заслугом основани су књижевни и школски центри у манастирима.
Мошти Светог Саве сахрањене су маја 1237. у манастиру Милешева, а отоманске власти су их ископале и 1594. спалиле на Врачару, у Београду.
Школе у Србији сечењем славског колача и приредбама ученика обележавају школску славу, у част првог српског архиепископа, просветитеља и творца законодавства.
Савиндан се прослављао као школска слава све до 1945. године, када је укинут одлуком тадашњих власти.
После полувековне забране од комунистичког режима, 1990. године поново се враћа као школска слава.
Неке од кључних заветних порука Савиног просветитељског дела су да су образовање и васпитање кључни покретачи напретка српског народа.
