Српска православна црква и верници данас, 15. фебруара славе Сретење Господње, празник посвећен уношењу Исуса Христа у храм.
Сретење Господње се код хришћана слави 40. дана од Божића. Српска православна црква слави овај празник 15. фебруара по грегоријанском календару.
Према народном веровању ако је на Сретење сунчан дан и медведи изађу из јазбине и уплаше се своје сенке, па се врате назад, верује се да ће зима потрајати још шест недеља. На Сретење се срећу и раздвајају зима и лето. Од Сретења дани постају дужи, а ноћи краће, па се у народу каже „Сретење обретење“.
Обичај је да се на Сретење обавезно пале свеће јер се сматра да пламен има скривену чаробну моћ и да ће кућу штитити од грмљавине и других несрећа.
Овога дана девојке пазе каквог ће мушкарца прво срести. Верује се да ако прво сретне црномањастог, за таквог ће се удати, а ако сретне плавог, онда за таквог. Исто важи и ако сретне здравог, богатог, сиромашног или болесног.
Сретење се славило као Дан државности Србије до настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, након чега је укинут, да би у Србији поново почео да се слави од 2002. године.
Сретење је државни празник и слави се два дана, 15. и 16. фебруара у знак сећања на два значајна историјска датума која битно опредељују културно-историјски и национални идентитет Срба.
Тог дана, 1804. године, српски устаници, предвођени Ђорђем Петровићем, познатијим у народу као Карађорђе, на Збору у Орашцу одлучили су да покрену Први српски устанак. Први српски устанак означава устанак побуњених Срба из Београдског пашалука и околине против Турака и представља нуклеус модерне српске државности.
Уједно, тога дана, 1835. године у Крагујевцу је донет Сретењски устав, први устав Србије и један од најдемократскијих и најлибералнијих устава тог доба.
Поводом Дана државности, 15. и 16. фебруар су нерадни дани.
