Српска православна црква данас слави прву велику славу у овој години – Стевањдан, заштитника лозе Немањића.
У Срба постоји велики број народних обичаја везаних за Стевањдан. На тај дан завршава се опход код домаћина који је започео обилазак комшија и пријатеља, иде се од куће до куће и миробожа, користи обичај да се завађени поздраве и пољубе, а тиме и измире.
Основно је да се на данашњи дан износи божићна слама из куће, али тихо да се не „отера Божић“, и пажљиво јер је драгоцена. Та „тишина“ је потребна јер је слава св. Стефана трећег дана најрадоснијег хришћанског празника. Слама се, због веровања у њену плодотворну моћ, прво пажљиво помете и сакупи, а потом оставља у шталу, воћњак или међу пчеле, да појача род или напредак.
Оданост хришћанству, духовно уздизање, мученичко страдање и смрт, карактеристични су како за овог светитеља тако и за готово све мученике, у време забрањеног проповедања хришћанства од првог до четвртог века. Али, оно по чему се свети Стефан разликује је то што је по предању први хришћанин пострадао због вере.
Јеврејин а потом хришћански светац, Стефан је имао јудејско и хеленско образовање, био је сродник још једног потоњег чувеног хришћанина јеврејског порекла – оснивача цркве постола Павла.
На почетку организовања хришћанске цркве апостоли су, због обимне мисије, одабрали седам ђакона да се старају о све већем броју поклоника хришћанства у Јерусалиму. Као први ђакон изабран је Стефан, отуда и епитет архиђакон.
Страдање светог Стефана се догодило годину дана након силаска Духа Светога на апостоле.
У првој години по страдању и Вазнесењу Христовом, свети Стефан је огромном снагом своје вере, својих речи и дела, подсећајући на речи закона и пророка Старог Завета, доказивао својим сународницима Јеврејима да су они заиста убили Месију, очекиваног међу Јеврејима толико векова. Због тога је међу својим ближњима имао много непријатеља, али их је увек побеђивао истинитим и јасним речима.
Како нису могли другачије спречити његово проповедање, уз помоћ лажних сведока прибегли су клевети да је хулио на Бога и Мојсија. Као што се збило и са Исусом Христом, тако су и против светог Стефана старешине побуниле народ и лажно га оптужили, ухапсили и осудили.
Расрђена гомила насрнула је на Стефана и одвела га ван града где је каменован. Он је тако био први страдалник за Христову веру и отуда му следи и други епитет – првомученик.
Када је пострадао, свети првомученик и архиђакон Стефан је имао нешто више од 30 година. Мошти светог првомученика Стефана су пронађене близу Јерусалима 415. године.
Извор: МОНДО
Данас је Стевањдан
