Данас православни верници обележавају Светог Николу, једну од најраспрострањенијих слава у Србији. Овај светац у народу важи за чувара дома, заштитника деце, путника и сиромашних, али и за свеца који доноси мир, разумевање и стабилност у породици.
Свети Никола је рођен у граду Патара у Малој Азији. Необично душеван, замонашио се и своје богатство, наслеђено од родитеља, разделио сиромашнима, старима и немоћнима. Помагао је и тешио народ, ширио веру, правду и милосрђе, доносио утеху, мир и добру вољу. Добра дела чинио је тајно, сакривен од било чијег погледа. Празник је посвећен дану њеховох упокојења.
Свети Никола слави се и 22. маја, у знак сећања на дан када су његове мошти 1096. године пренете из Мира у Ликији у Бари и положене у цркву светог Јована Претече.
У народу је посебно ј распрострањено уверење да се на Никољдан „мери мир у кући“ и да понашање тог дана има дуготрајан одјек на односе међу укућанима.
У народној традицији, Свети Никола није светац наглих преокрета, већ тихих, али трајних промена. Верује се да он не доноси изненадне дарове, већ чува оно што већ имате: здравље, слогу и сигурност.
Сматра се да Свети Никола посебно пази на: породичне односе и међусобно поштовање, децу и слабије чланове дома, оне који путују или започињу нове животне путеве, куће у којима се слава дочекује скромно и без разметања.
У народу се каже да Свети Никола „не воли буку, али чује сваку молитву“.
За разлику од слава које се везују за снагу и борбу, Свети Никола симболизује стрпљење, скромност и трајност. Свети Никола се у српском народу доживљава као слава тишине, породичне блискости и унутрашњег мира. Дан када се не тражи много, али се добија оно најважније.
Управо зато се верује да како прође Никољдан, тако ће се у великој мери обликовати и атмосфера у кући током целе наредне године.
Свети Никола је храмовна и манастирска слава Српске православне цркве. Посвећено му је више од 600 цркава.
