Верници српске православне цркве сутра обележавају једног од највећих хришћанских светаца, Светог Николу Чудотворца.
Скоро половина православаца у Србији слави Светог Николу, заштитника путника, морепловаца, рибара и сплавара. Током претходних година, важила је изрека да онај ко не слави светог Николу сигурно иде у госте.
Свети Никола је црвено слово чији датум се не мења, а слави се 19. децембра по новом календару, на дан када смрти светитеља 343. године нове ере.
Свети Никола се слави и 22. маја, у знак сећања на дан када су његове мошти 1096. године из Мира у Ликији пренете у Бари у Италији, и положене у Цркву Светог Јована Претече, која је убрзо постала честа дестинација ходочасника. Три године након тога, становници Барија су у част Светог Николе подигли раскшну цркву.
Свети Никола, архиепископ мирликијски, слави се у целом хришћанском свету. Празнује се као дечји празник у земљама западне Европе, јер тада деца, ако су била послушна, добијају поклоне. Заштитник је града Амстердама.
Свети Никола рођен је у граду Патара, у области Ликија у Малој Азији, од оца Теофана и мајке Ноне, за време владавине римског цара Валеријана.
Од раног детињства, Никола је показивао необичне душевне дарове. Када је одрастао и изучио школе, желео је да ступи у свештенички чин, па га је његов стриц, који је био архиепископ, именовао за свештеника града Мира.
ИСТОРИЈА И ОБИЧАЈИ
Свој духовни живот Никола је отпочео у манастиру Нови Сион, где се и замонашио. После смрти родитеља, сву наслеђену имовину разделио је сиромашнима.
Према предању, вођен чудесним гласом кренуо је у народ да шири веру, правду и милосрђе и већ је својом појавом доносио утеху, мир и добру вољу. Свети Никола пада у време великог божићног поста, па верници припремају искључиво рибу и другу посну храну.
У народу се верује да Свети Никола, ноћ уочи празника, обилази добру децу и дели поклоне. И данас многи малишани чисте своје ципеле и стављају их у прозоре, очекујући дар од свеца.
У неким крајевима одржао се обичај даривања деце на сутрашњи празник јер је Свети Никола и њихов заштитник. Према традицији, данас никако не ваља да се пере веш, чисти кућа и раде било какви кућни послови.