Свети Пантелејмон или свети Пантелија рођен је у Никомедији.
Као млад студирао је медицину и посветио се вери и Христу.
Много је записа о његовим чудесним излечењима. Излечио је слепог човека који је касније прихватио хришћанску веру.
Љубоморни лекари који су годинама тог човека лечили безуспешно и пријавили су Пантелију да је хришћанин.
Пред судом на двору цара Максимијана, јавно признаје да је хришћанин и чак пред свима излечи једну особу, чиме је многе људе приближио хришћанству.
Цар нареди да Светог Пантелију ставе на страшне муке, али га Бог од свих мука излечи.
Коначно, на губилишту Свети Пантелија клекну и поче се молити.
Крвник га мачем удари по врату, али мач одскочи и сломи се.
Није се могла одсећи глава свецу, све док не заврши молитву и сам не рече да га могу посећи. То се догодило 304. године.
Чудотворне мошти Светог Пантелије се налазе у више православних цркава.
У руском манастиру Светог Пантелејмона чува се глава, а део моштију се налази у српском манастиру Хиландару. Призива се у молитвама при водоосвећењу и јелеосвећењу.
Свети Пантелија сматра се већ скоро 2.000 година заштитником медицине и фармације.
За Светог Пантелију народ верује да је брат Светог Илије.
У Србији мали број људи овог светитеља слави као крсну славу.
Ако се на дан славе два непозната човека сретну у цркви са славским колачем у рукама, обавезно треба да се изљубе и честитају један другом славу, јер се верује да су сигурно род.
Свети Пантелија се слави са мрсном или посном трпезом, све у зависности да ли "пада" у среду или петак када се слави посно, а осталим данима се слави мрсно.