Српска православна црква (СПЦ) и њени верници данас обележавају празник посвећен Светом првомученику и архиђакону Стефану – Стефандан или Стевањдан.
Светог Стефана слави велики број грађана, а пошто пада на трећи дан Божића, увек је мрсна.
Свети Стефан био је Јеврејин и рођак апостола Павла. Први је од седам ђакона које су свети апостоли рукоположили и поставили на службу око помагања сиротиње у Јерусалиму. Зато је и прозван архиђаконом.
Својом вером чинио је многа чудеса међу људима, а својим противницима Јеврејима супротстављао се мудрошћу и силом Светог Духа. Оптужен је да је хулио на Бога и на Мојсија, а уз помоћ лажних сведока и осуђен.Светитељ се, озарен својом вером, обратио народу и говорио о многим доброчинствима која је Бог учинио народу Израиља и назвао их издајницима и крвницима Христовим.
Убрзо после тога извели су га из града и каменовали. Међу мучитељима налазио се и његов рођак Савле, касније апостол Павле. Стефанову мученичку погибију гледала је са неког удаљеног места и Пресвета Богородица са Светим Јованом Богословом и усрдно се молила Богу за овог страдалника истине и вере.
Свети Стефан је први хришћанин који је страдао за Господа и зато се назива Првомученик. Тело светог Стефана кришом је узео и сахранио на свом имању потајни хришћанин и кнез јеврејски Гамалил. Свети Стефан се увек слави 9. јануара, трећег дана Божића и једна је од већих слава у нашем народу.
Код Срба постоји велики број народних обичаја везаних за Стевањдан.
Најраширенији обичај је да се на Стевањдан износи божићна слама из куће, која се, због веровања у њену плодотворну моћ, прво пажљиво пометена и скупљена, оставља у шталу, привредне објекте, воћњак или међу пчеле, ради подстицања рода или напретка.
У Војводини је традиција да сламу износе жене, тихо, да се не би чуло како одлази Божић. Оне метлу којом је божићна слама пометена, не користе током године, већ ради здравља чувају.
