Првог јануара по старом календару, а 14. по новом, Срби празнују Мали Божић (Васиљевдан) и Српску Нову годину. Данас је и Свети Василије Велики архиепископ Кесаријски. Васиљевдан се код Срба слави као крсна слава, а код Грка и Руса као имендан. Када је за календарски почетак нове године узет 1. јануар, тада је Мали Божић почео да се слави као Српска Нова година.
За овај дан везују се многи обичаји. На Мали Божић 14. јануара (Свети Василије) поново се уноси бадњак, опет долази положајник, а на трпези је глава божићне печенице која се чува до тог дана.
Време од Божића до Богојављења (19. јануар) у народу се назива “некрштеним данима“ у којима, према веровању, демони, караконџуле и вештице вребају људе на сваком кораку.
Свети Василије је рођен у време цара Константина. Још као некрштен учио је 15 година у Атини филозофију реторику и астрономију.
У зрелим годинама крстио се на реци Јордану заједно са својим бившим учитељем Евулом. Био епископ Кесарије Кападокијске близу 10 година, а завршио свој земаљски живот напунио 50 година од рођења.
Био је велики поборник Православља, морално чист и изузетно ревносан, велики богословски ум, велики стројитељ и стуб цркве.
У црквеној служби назива се пчелом цркве Христове, која носи мед верницима и жаоком својом боде јеретике. Зато, на данашњи дан ваља узети кашику меда.
Сачувана су многобројна дела овога Оца Цркве, богословска, апологетска, подвижничка и канонска; исто тако и служба, названа по његовом имену. Ова служба служи се 10 пута у години, и то: 1. јануара, уочи Божића, уочи Богојављења, у све недеље Часног поста осим Цветне, на Велики Четвртак и на Велику Суботу. Упокојио се 1. јануара 379. године.
