Светски дан борбе против дијабетеса обележава се данас. У Србији је регистровано 710 000 оболелих од ове болести.Чињеница која забрињава је да се дијабетес типа 2 све чешће дијагностикује код деце и адолесцената као последица растуће епидемије гојазности. Због тога су одлуком Министарства здравља враћена саветовалишта за дијабетес у 40 домова здравља у Србији још 2014. године, а и у другим здравственим установама постоји интересовање да се саветовалишта отворе и код њих.
Уколико имате појачану потребу за водом, храном, учестано мокрите и константно губите на тежини а не држите дијету, обавезно се јавите свом лекару јер ово су знаци дијабетеса. О овој болести данас се, на Светски дан борбе против дијабетеса, разговарало у Дому здравља у Чајетини уз низ активности којима су пацијенти упућивани на праве кораке у случају појаве одређених симптома.
"Редослед је следећи: Узимамо храну, храна се претвара у шећер, а тај шећер треба да уђе у ћелију. Да би шећер ушао у ћелију неопходан је инсулин. Сви ми имамо инсулина и он потпомаже улазак шећера у ћелију. Ако немамо инсулина или га немамо довољно, десиће се да тај шећер остаје у крви. То се зове 
повишен ниво шећера у крви. То је дијабетес", објашњава др Гордана Бојовић, начелница опште медицине Дома здравља Чајетина.
Више је типова дијабетеса, али се најчешће говори о типу 1 и типу 2. Од дијабетеса типа 1 највише оболевају млади који у свом организму немају инсулина и потребно га је вештачки уносити, путем инсулинске терапије. Код дијабетеса типа 2 организам производи инсулин, али у недовољној мери. Фактори ризика за оболевање од овог типа су: старост преко 45 година, гојазност, генетска предиспозиција, недовољна физичка активност, висок крвни притисак и друго. На шта би требало обратити пажњу?
"Све вредности гликемије, до 5,5 ујутру, и два сата након оброка до 7,5 је нормално. Све преко тога нагиње ка дијабетесу. Ту имамо један међупростор који се зове преддијабетес. То је између нормалног стања и дијабетеса. То је стање које показује да ће неко за коју годину сигурно добити дијабетес, али му организам још увек даје неку шансу да се то поправи" додаје Бојовићка.
Веома је битно, након дијагностиковања дијабетеса, да пацијент са својим лекаром пронађе најбољи начин да, уз терапију лековима и посебан режим исхране у комбинацији са физичким активностима, настави да живи квалитетно. Због свега реченог скреће се пажња и на важности скрининга којима се ова болест може предупредити или успорити, а који се веома лако обављају у чајетинском Дому здравља.
Мирјана Ранковић Луковић
