Према подацима Светске метеоролошке организације и УН, годишње се на планети догоди на стотине елементарних непогода, па се овај дан, 11.октобар, обележава као Међународни дан посвећен смањењу природних катастрофа. Уколико се настави садашњи темпо уништавања ресурса природе и не следи одрживи развој, опстанак човечанства ће озбиљно бити угрожен. Појава нових болести, нестанак квалитета воде за пиће, промена климе, нестанак језера, ширење пустиња, само су неке од последица које могу да нас задесе.
Поплаве су природна катастрофа које су најчешће заступљене, иза њих су олује, затим суше, земљотреси, лавине, пожари, екстремне температуре, док се вулкаснске ерупције догађају у најмањем проценту.
Вода, ваздух, обрадиво земљиште, рибарство и клима представљају око 60% еколошких система који обезбеђују живот на Земљи. Уколико људи наставе неконтролисано да користе ове ресурсе, у наредних 50 година може доћи до драстичног погоршања услова живота.
На планети Земљи пијаће воде има свега око 2,5% док је остатак од око 97,5% слана вода. Оваква “расподела” воде, довела је до пред истребљење до 30% животиња, птица и амфибијских врста, нарочито у оним деловима планете где се неконтролисано секу шуме што утиче на промену климе, глобално загревање, тектонске поремећаје.
Према статистици Светске метеоролошке организације, суша је природна катастофа која за последицу има највише људских жртава- око 33%, 32% су жртве поплава, 20% тропских циколна, а у односу на ове огромне бројке, само око 4% чине људске жртве у земљотресима.
Укупна годишња штета од природних катастрофа креће се од 50 до 60 милијарди долара, а поплаве чине највећу штету са 32%, око 30% је од деловања тропских циклона, 22% од суше, 10% од земљотреса и око 6 % од осталих елементарних непогода.
У трци за храном и водом, људи су у последњих 50 година брже него у целој дотадашњој историји изменили еко-системе.
Човек је себи природу прилагођавао док је могао, сада је време да се човечанство покори природи и њеним законима. Као последица људске немарности, природа је дала свој одговор у виду њених природних катастрофа.
Извор: Јавна установа екологија и безбедност Требиње