Светски дан радија обележава се данас у знак сећања на 1946. годину када је основан Радио Уједињених нација.
УНЕСКО је 2011. прогласио 13. фебруар за Светски дан радија, а 2013. године је и Генерална скупштина УН то формално усвојила.
На овај дан славимо моћ радија да пренесе и промовише различитост у свим формама.
Сви се осећају као код куће у „земљи гласа“, како је Волтер Бенџамин звао радио у својим радовима о њему.
Разноликост канала за емитовање – АМ, ФМ, дуги таласи и, све више, дигитални радио, wеб радио и подкасти – у складу је са разноликошћу садржаја и направљених програма, као и многобројних мишљења, културолошких израза и изражених сензибилитета.
Кроз слободу коју нуди, радио је јединствено средство за промовисање културолошке разноликости. Ово је посебно случај са урођеничким народима, за које радио може да буде приступачан медиј за дељење њихових искустава, промовисање њихове културе и изражавање њихових идеја на њиховом језику.
Исто је и са друштвеним радио станицама, које преносе бриге многих друштвених група чији би гласови имали далеко мањи утицај у јавним расправама без радија. Управо зато УНЕСКО активно подржава овакве радио станице и труди се, свим средствима која су му на располагању, да помогне у њиховом развоју.
Позивајући слушаоце да прошире своје видике, да открију нове перспективе и да негују интеркултурално разумевање, радио је хуманистички медиј који помаже у борби против предрасуда и дискриминације.
Ова разноликост мора бити видљива у радијском садржају, као и међу творцима садржаја – техничарима, програмерима, новинарима, тонским реализаторима, свако има своју улогу у томе. У том контексту, важно је да и сама радио индустрија буде индустрија разноликости која осликава сложеност и богатство наших друштава. Разноликост је такође и предност, јер је синоним за већу креативност и иновације у произведеном садржају.
С тим у вези, УНЕСКО посебну пажњу поклања промоцији већег учешћа жена у радио индустрији. Родно сензитивни индикатори за медије помажу у мерењу свести о родној равноправности у медијима и произведеном садржају, омогућавају процену у конкретним условима о постигнутом напретку – и оно што тек треба да буде урађено – у давању већег простора разноликости.
