Светски дан срца, 29. септембар, усмерен је на ширење порука које се односе на то шта људи могу да ураде да побољшају здравље свог срца. На ову тему разговарали смо са докторком Горданом Бојовић, начелницом Опште медицине Дома здравља Чајетина, која каже да правилна исхрана, редовна физичка активност, престанак пушења, контрола телесне тежине и крвног притиска могу значајно да смање ризик за настанак болести срца и крвник судова у свим популационим групама.
Докторка Бојовић истиче да болести срца и крвих судова спадају у хроничне незаразне болести, и да их изазивају многобројни фактори ризика. На неке од њих, као што су: пол, старост и генетска предиспозиција, како каже, не може се деловати. Међутим, постоје фактори ризика на које се може утицати. Када је реч о кардиоваскуларним болестима, као најважније факторе ризика 
докторка Бојовић издваја: пушење, гојазност, повећане вредности липида и повишен крвни притисак. Ови фактори троструко увећавају ризик за настанак кардиоваскуларних болести.
„Оно што карактерише кардиоваскуларне болести, као и све хроничне незаразне болести је дуготрајност. То су дефинитивна, коначна обољења, као што су дијабетес, хиперзтензија... То су болести које се лече али се никада не излече. Да бисмо спречили појаву ових обољења, најбитније је да делујемо на факторе ризика“, каже докторка Бојовић.
Како би спречили појаву кардиоваскуларних болести лекари Дома здравља врше скрининг прегледе.
„У Дому здравља Чајетина већ дуже време радимо превенцију кардиоваскуларних болести. То се пре свега односи на скрининг прегледе. Да би урадили један овакав преглед пацијенти треба да дођу код свог изабраног лекара. Добиће упут за лабараторију и на основу утврђених вредности притиска, холестерола, година и тога да ли пуше или не, можемо утврдити у коликом су ризику за појаву кардиоваскуларних догађаја“.
Кардиоваскуларна обољења изазивају 29% свих смртних случајева у свету, што их чини „светским убицом број један“. Заблуда је да од болести срца и крвних судова оболевају само старије особе, особе мушког пола и богати. Болести срца и крвних судова погађају жене као и мушкарце, али је ризик озбиљно потцењен код жена. Заправо, болести срца и крвних судова су убица број један међу женском популацијом, изазивајући један од три смртна случаја код жена: то је око један смртни случај у минути! Важно је да се жене упознају са својим ризиком од оболевања од болести срца и крвних судова и да предузму мере како би заштитиле себе и своју породицу!
И деца су изложена ризику за појаву болести срца и крвних судова које могу да се јаве и пре рођења, током феталног развоја, а тај ризик расте током детињства усвајењем лоших животних навика као што су неправилна исхрана, недостатак физичке активности и изложеност дуванском диму. Болести срца и крвних судова у дечијем узрасту могу да настану и као последица неблаговремено откривених и лечених заразних болести.
Поред кардиоваскуларних болести у Дому здравља се могу урадити скрининзи за рано откривање дијабетеса, колоректалног карцинома, и скрининг на рано откривање депресије. За кардиоваскуларне болести и дијабетес скрининзи се раде на две године, када се раде и систематски прегледи пацијената.
Драгана Росић, www.zlatiborpress.rs
