Српска православна црква и њени верници данас обележавају Светог апостола Тому, у народу познатијем као Томиндан. У црквеном календару овај дан није обележен црвеним, већ подебљаним црним словом, а многи Срби Томиндан славе као крсну славу.
Свети Тома, један је од дванаесторице апостола а био је једини међу њима који није крио своју сумњу у Васкрсење Христово.
Свети Тома је ширио хришћанство најпре у Палестини, потом у Персији и Индији, где је и усмрћен копљима. Мошти су му у четвртом веку пренете у град Едесу, а потом у Цариград.
У тренутку када се на Ускрс, васкрсли Христос, ушавши кроз затворена врата, јавио својим ученицима, Тома није био присутан, па кад су му апостоли рекли да је Исус малочас био међу њима, он им није поверовао. Осмог дана по Ускрсу, сусревши Христа и опипавши његове ране, Тома се уверио у његово ускснуће и бесмртност.
Кроз ту његову неверицу, добили смо нову потврду тог чудесног догађаја, јер се васкрсли Господ јавио ученицима да би уверио Тому, са речима “Пружи руку своју и метни у ребра моја и не буди неверан него веран”.
На те речи Тома је узвикнуо “Господ мој, Бог мој”.
На Томиндан, обично се никуд не иде и постоји изрека "Свети Тома, седи дома".
Такође, до Светог Томе траје прелазно годишње доба, подјесен, што значи да се од данас већ рачуна да је могућ почетак зимског раздобља.
Томиндан многе породице у Србији обележавају као своју крсну славу. По народном веровању, Тома је важио за радног и вредног, па зато важи за заштитника многх занатлија.
Као еснафску славу, Светог Тому обележавају дрводеље, бачвари, колари, столари, ужари, дунђери, бунарџије, калдрмџије и зидари.
Срби за Светог Тому причају да је, кад су свеци делили улоге, он узео печат од облака, али не доноси олују, већ драгоцену кишу. Верује се да Свети Тома, ако се наљути, може једног дана да донесе други потоп, али како га надгледа Пресвета Марија, то неће бити ускоро.
У неким крајевима се верује да штити од вукова.
