Српска православна црква и њени верници данас обележавају дан када је глава Светог Јована Крститеља пронађена, а затим опет закопана у земљу.
Овај празник називају Треће обретење главе Светог Јована Крститеља и није једини посвећен Светом Јовану Крститељу. Будући да спада у најпоштованије свеце, његов дан прославља се више пута у току године. Код Срба празник Светог Јована обележава се 20. јануара, дан његовог рођења обележава се 7. јула, а дан смрти 29. августа као празник Усековање. Треће обретење главе Светог Јована Крститеља обележава се 25. маја по црквеном, а 7. јуна по грегоријанском календару.
Свети Јован Крститељ познат је као велики проповедник који је најавио долазак Исуса Христа и који је мученичком смрћу страдао за веру.
За време иконоборства глава Светог Јована налазила се у месту Комене, након чега је, када је иконоборство престало за време владавине цара Михаила и патријарха Игњатија, глава пренета у Цариград, где је и положена у придворној царској цркви 850. године.
И за овај празник везана су бројна веровања у нашем народу Срби верују да се на тај дан небо отвара и да душе умрлих лако одлазе у рај. Такође, постоји слично веровање као оно на Богојављење, да се небо у поноћ отвара и да треба пожелети три жеље и оне ће се сигурно испунити.
Верује се да никакве теже послове не треба радити, поготово ништа што захтева рад са оштрим предметима - ножевима. У народу се сматра да је погодан дан за брање лековитих биљка, поготово кантариона, метвице, линцуре и коњског чибура. Раширено је и веровање да Сунце креће назад са севера према југу, трипут стане и заигра.
