Верници који прослављају Васкрсење Христово по Јулијанском календару славе Васкрс, највећи хришћански празник, који је суштина хришћанског учења.
Васкрс или Ускрс је суштина хришћанског учења и означава Христово васкрснуће из мртвих као победу вере и живота над смрћу.
Људи се за овај празник поздрављају са "Христос васкрсе" и "Ваистину васкрсе". У црквама се пева: "Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт победи...".
Слави се прве недеље после пуног месеца иза пролећне равнодневнице и покретан је празник, као и остали који су везани за њега, као Вазнесење и Духови.
За хришћане је празник Васкрсења Христовог, празник над празницима и догађај који је пре више од два миленијума изменио историју човечанства.
За Цркву васкрсење Христово представља "обнављање људске природе, пресаздање људског рода, живљење есхатолошке реалности".
Васкрсење значи и почетак новог духовног живота у хришћанском искуству.
"У Римљанима 6, 4-5. апостол Павле јасно повезује историјски акт Христовог васкрсења са новим животом - Као што уста Христос из мртвих, тако и ми у новом животу да ходимо. У Римљанима 8, 11. апостол говори о Духу Светом који је сила васкрсења Христовог, али и нашег новог бића. Сила васкрсења је победа над грехом у нама".
Православни хришћани у више од 60 земаља света, међу којима је и Србија, обележавају Васкрсење Христово.
Ускрс по Јулијанском календару славе Руска, Српска, Грузијска, Константинопољска, Грчка, Бугарска, Јерусалимска и друге православне цркве.
Према предању, у суботу по распећу на крст су дошли првосвештеници и фарисеји код Пилата да траже од њега да постави стражу испред Христовог гроба, јер су се плашили да ће неко од Христових ученика украсти његово тело и да ће тако народ поверовати да је Исус васкрсао, као што је и најављивао.
У недељу је, према веровању, Христос васкрсао из мртвих, пошто је његов гроб остао празан и тако победио смрт и свим људима даровао вечни живот.
Васкрсење Исуса Христа је темељ хришћанства и сва вера и проповед Христових ученика, а касније и сваког хришћанина, ниче из тог најважнијег Христовог дела.
На истини да је Христос васкрсао заснива се и нада хришћана у сопствено васкрсење.
На тај дан се чита традиционална празнична посланица патријарха и архијереја СПЦ свештенству, монаштву и верном народу.
Код хришћана је обичај да се за Васкрс припреме обојена јаја, на којима се цртају хришћанска обележја. Јаје је симбол обнављања природе и живота.
Тај обичај се везује за дан када је Марија Магдалена у Риму проповедајући јеванђеље стигла до цара Тиберија коме је на поклон донела корпу јаја. Цар није веровао у Христово васкрсење и рекао је да би то било као када би бела јаја у корпи променила боју. Марија Магдалена је на то рекла: "Христос васкрсе", и сва јаја у корпи су постала црвена.
Према другој легенди, становници Јерусалима су се ругали хришћанима да Христос није васкрсао јер је то немогуће, као што није могуће да кокошке снесу црвена јаја. Следеће године, на дан Васкрса, све кокошке у Јерусалиму су снеле црвена јаја.
Црвена боја је симбол радости и васкрсења, а прво црвено јаје се чува до наредног Васкрса као "чуваркућа", заштитник породице.
