Српска православна црква данас слави Ваведење Пресвете Богородице. Слави се као успомена на дан када је Богородица први пут уведена у храм Божји и постала прва заветована девица у историји хришћанства. Ваведењем пресвете Богородице, празником који слави сав хришћански свет, започето је искупљење људског рода.
Ваведење, или како га још зову Света Пречиста или Женска Богородица обележено је црвеним словима у православном календару. Спада у дванаест највећих хришћанских празника.
Слави се као успомена на дан када је Богородица први пут уведена у храм Божји, у пратњи својих родитеља Јоакима и Ане.
По обећању да ће дете које им Господ подари посветити њему на службу, свети Јоаким и Ана довели су трогодишњу Марију у јерусалимски храм.
На овај дан Девица се заветовала пред Богом и људима, а чинодејствовао је првосвештеник Захарије, отац светог Јована Претече. Богородица је у молитвама и посту, у храму остала до дванаесте године.
После смрти родитеља, Марију су дали Јосифу, њеном рођаку из Назарета. У Јосифовом дому примила је благовест од арханђела Гаврила да ће родити Сина Божјег.
Ваведење је један од пет највећих празника посвећених Пресветој Богородици и крсна слава бројних српских породица. Претпоставља се да се овај дан празнује од четвртог века, а писани трагови потичу из 8. века.
Празник је и храмовна слава српског манастира Хиландара на Светој Гори, задужбини Светог Симеона Мироточивог и његовог сина Светог Саве.
Верује се да ако на Ваведење падне киша, година ће бити родна.
