Српска православна црква прославља данас празник Успења Пресвете Богородице, у народу познат као Велика Госпојина, један од највећих хришћанских празника посвећен Богородици. Празник је успомена на овоземаљску смрт Богородице и, према јеванђеоском предању, дан када се она узнела на Небо и предала свој дух у руке Спаситеља.
Према канону СПЦ, Успење Пресвете Богородице спада у ред Богородичних празника и прославља се сваке године 15. августа по јулијанском календару. Према православном канону, Успење Богородице слика се на западним зидовима православних манастира.
У српском манастиру Жича, задужбини Немањића са почетка 13. века, осликана је једна од најљепших представа Успења, са Христом који у наручју држи новорођену душу Богомајке, загледан у њено тело на одру.
Празновање Успења Богородице установљено је 528. године по жељи цара Маврикија који је 15. августа, према јулијанском календару, победио Персијанце. Од тог датума сви хришћани славе тај празник. Предање каже да је Богородица живела 60 година, према неким изворима 72, да је, наџивевши свога сина, као сведок многих славних догађања, наставила његову мисију.
По распећу Господа, Богородица је наставила да живи код Светог Јована Богослова и углавном је све време до смрти провела у Јерусалиму. У старости, често се на месту Вазнесења молила Господу да је што пре узме себи.
