Српска православна црква данас слави празник Успења пресвете Богородице, један од највећих хришћанских празника посвећен Богородици који је у народу познат као Велика Госпојина.
Празник је успомена на овоземаљску смрт Богородице и према јеванђељу то је дан када се она вазнела на небо и предала свој дух у руке Спаситеља.
Успење Пресвете Богородице спада у ред Богородичних празника и прославља се сваке године 28. августа, односно 15. августа по јулијанском календару.
За тај велики празник установљен је двонедељни пост.
Најкраћи је од четири велика годишња поста, а Госпојински пост познат је још и као Успенски и установљен је у част Богомајци, због чега се верује да је посебно значајан за жене и за мајке, па се верници и вернице причешћују на Велику Госпојину.
Пост се завршава 28. августа по новом календару, на Велику Госпојину, али ако овај празник падне у среду или петак, онда се тог дана не мрси.
Успење Богородице слика се на западним зидовима православних манастира, а једна од најлепших насликана је у манастиру Жича, задужбини Немањића.
За Великом Госпојином следи и Рођење Пресвете Богородице – Мала Госпојина која се обележава 21. септембра.
Предање каже да је Богородица живела 60 година, а према неким изворима 72 године.
Последњих 15 година провела је код Светог Јована Богослова, Христовог ученика, коме ју је Христос поверио на чување.
Према предању, често је излазила на Маслинову гору, са које се њен син вазнео у небо и ту се молила Богу, желећи да се и она тамо пресели, како би гледала Христово лице.
Успење Пресвете Богородице или Велика Госпојина је слава и манастира Грачаница.
Грачаница ће започети и програм тронедељног обележавања Дана општине.
У Грчкој и Румунији ово је и државни празник. Верници масовно посећују чудотворне Богородичине иконе. Посебно је свечано у Јерусалиму, где се обавља обред симболичне сахране Богородице.
Данас је Велика Госпојина –празник посвећен Богородици
