Велика среда, коју данас обележавају верници свих православних цркава, представља један од најзначајнијих дана током Страсне седмице, односно Велике седмице Ускршњег поста. На данашњи дан донета је одлука о смрти исуса Христа распећем које је уследило два дана касније, на Велики петак. Исус је на Велику среду осуђен као лажни пророк, а за овај дан везују се бројни обичаји које верници поштују.
Велика среда је дан кад су "озлобљени првосвештеници" у Јерусалиму донели одлуку да разапну Исуса Христа и пошаљу га у смрт. Нису смели да дозволе да народ поверује у њега као у Месију, уплашени због одушевљења које је наступило у народу после Лазареве суботе, када је Исус Христ у Витанији подигао из мртвих свог пријатеља Лазара Четвородневног. Православни верници на данашњи дан спроводе низ обичаја у знак сећања на почетак Исусовог страдања.
Лазаревом суботом започели су ускршњи празници, а Велика среда је, уз Велики петак један од најтужнијих дана у хришћанству.
За Велику среду прописан је пост на води, а верници који се придржавају црквених канона посте не само ове среде већ средом и петком током целе године, у знак сећања на дан изрицања срмтне пресуде и дан распећа Исуса Христа. Данас је, уједно, и последњи дан кад се могу обављати сви тежи послови пред највећи хришћански празник Ускрс. Од Великог четвртка до Велике суботе наш народ је вековима обављао лакше послове, али жене нису узимале иглу и конац у руке, а мушкарци нису одлазили на њиву.
Осим строгог поста, у кућама православних верника данас нема игре, нити песме. Кроз тиховања и молитве верници се присећају дана када је донета најцрња одлука о погубљењу Исуса Христа распећем на крсту.
На Велику среду престаје се са служењем Пређеосвећене литургије, као и са читањем молитве Св. Јефрема Сирина коју прате велики поклони. Такође, Велика среда је дан када се у цркви врши обред освећења јелеја, једне од седам Светих тајни. Током Свете тајне јелеосвећења верници се помазују освећеним уљем као леком за телесно и душевно здравље.
До краја Страдалне недеље у православним храмовима се обележавају и Велики Четвртак, успомена на Последњу или Тајну вечеру Исуса Христа и његових ученика, а потом Велики петак и Велика субота, дани Христовог распећа и смрти.
Круна празновања је Ускрс, који се ове године обележава 20. априла.
