Православна црква и верници обележавају Велики петак, дан који симболизује страдање Исуса Христа и његово распеће на крсту на Голготи. То је дан највеће хришћанске жалости, последњи у недељи Страдања, током кога, због велике жалости не звоне ни црквена звона. На Велики петак се пости и фарбају се васкршња јаја.
На Велики петак, Исус је одведен из куће првосвештеника Кајафе код римског прокуратора Понтија Пилата, који га је осудио да буде распет на крсту.
Пошто је то за хришћане дан велике жалости, он се обележава строгим постом, уздржавањем од било каквог весеља и прослава, а такође у народној традицији је да се тог дана не раде послови у пољу и у кући.
Велики петак се сматра најтужнијим даном хришћанства и на тај дан се не служи литургија у црквама, осим ако се поклопи са Благовестима.
Од Великог четвртка до Васкрса не оглашавају се звона на црквама, јер су она у православној цркви знак радости.
Обичај фарбања јаја датира из 12. века, а на нашем поднебљу га је, највероватније увела црква, у 16. веку.
На Велики петак се у храмовима износи плаштаница на посебно украшен сто који симболизује Хритов гроб Христов, испред олтара. У неким крајевима, обичај је да се верници после целивања плаштанице, провлаче испод стола на који је положена плаштаница. По народном веровању ако се у том тренутку помоле Богу и помисле неку лепу жељу, она ће им се сигурно остварити
Велики петак је дан жалости, али и увод и припрема за највећи и најродоснији празник - Васкрс.
