Српска православна црква и верници славе зимски Крстовдан, празник уочи Богојављења, који се слави као успомена на прве Хришћане и када се строго пости. По предању, данас се укрштају ветрови.
Данашњи, зимски Крстовдан, слави се као успомена на прве хришћане који су примили веру на самом почетку хришћанске проповеди.
Празник се везује за Богојављење и крштење Исуса Христоса, као и за дан посвећен Светом Јовану Крститељу, који је и крстио сина Божијег у реци Јордану.
Јесењи Крстовдан, 27. септембра по новом календару, обележава успомену на проналажење Часног Крста на Голготи на којем је разапет син Божији.
На овај дан, после литургије, у храмовима се обавља и чин водоосвећења, сутра на Богојављење, вода се освећује и ван храма, на рекама и другим отвореним местима.
Од Божића до Богојављења мрсни су сви дани, али се на Крстовдан, ма који дан од понедељак до петка био, строго пости, на води. Уколико падне у суботу и недељу, пост је разрешен на уље.
Овим постом се припремамо за празник Богојављења и за пијење богојављенске водице.
У нашем народу верује се да се вечерас у поноћ, пред Богојављење, отвара небо и Бог јавља људима. Чека се поноћ, а тада уз молитву треба изговорити жељу.
