Зима ће ове године почети у суботу, 21. децембра, у 10 сати и 20 минута, објавило је Астрономско друштво „Руђер Бошковић“.
Зима ће трајати од 21. децембра до 21. марта.
Зима је једно од годишњих доба, које по конвенцији на северној Земљиној полулопти траје део децембра, цео јануар, фебруар и део марта, а на јужној Земљиној полулопти део јуна, цео јул, август и део септембра.
На дан почетка зиме, тачније данас такозвану краткодневницу, која обично пада 21/22. децембра на северној, а 22. јуна на јужној хемисфери, ноћ је најдужа, а обданица најкраћа. Зима се завршава почетком пролећа. На северној хемисфери пролеће почиње 21. марта, а на јужној 23. септембра.
Током зиме у обе хемисфере, нижа висина Сунца у зими узрокује сунчево светло. Сунце је јаче на страни планете која је окренута према Сунцу (север или југ).
У регионима који доживљају зиме, иста количина сунчевог зрачења се шири преко већег подручја. Овај ефекат је сложен и веће удаљености да светло мора путовати кроз атмосферу, чиме атмосфера троши више топлоте.
У поређењу с тим ефектима, промене у раздаљини од Земље од Сунца су занемариве.
Зима је најхладнија сезона у години у поларним и умереним зонама; не јавља се у већем делу тропске зоне. Јавља се после јесени и пре пролећа сваке године. Зиму узрокује оса Земље на тој хемисфери која је оријентисана даље од Сунца. Различите културе дефинишу различите датуме као почетак зиме, а неке користе дефиницију засновану на времену. Када је зима на северној хемисфери, лето је на јужној, и обрнуто. У многим регионима зима је повезана са снегом и температурама смрзавања.
Извор: Данас
