У Србији се пре термина годишње роди око 4.000 беба.
„Да бисмо помогли новорођеним бебама, морамо да имамо адекватну технику и технологију, адекватну едукованост здравственог особља и морамо да имамо адекватан контакт са родитељима, рекла је за РТС Радмила Милеуснић Миленовић, директорка Института за неонатологију, поводом Светског дана превремено рођених беба, који се обележава данас.
Превремено рођена беба је беба рођена пре 37 гестационалних недеља.
Институт за неонатологију Србије, у Београду, годишње збрињава 20 до 25 одсто од укупног броја превремено рођене деце на територији Србије и свако друго дете које се роди са порођајном телесном масом испод 1.500 грама.
Др Милеуснић Миленовић каже да многи фактори утичу на превремено рађање - различите болести мајке, стање плода и стање постељице.
"Код нас се 4.000 беба годишње роди пре времена, али иначе неки глобални тренд прематуритета (превременост) се полако смањује. Тако рецимо од 1990. године до 2019. године званична статистика каже да је за 5 одсто смањена појава прематуритета. Са нешто више од 16 милиона на 15 милиона. И код нас се смањује полако та инциденца прематуритета. И поред тога што се тај тренд смањује полако, у оквиру прематуритета повећава се број рађања деце касно претермински и ранотермински. Зашто се то дешава? Тај феномен још увек није јасно познат и истражен", рекла је за РТС Милеуснић Миленовић.
Докторка је рекла да је тема округлог стола, који је одржан јуче била индивидуализована развојна и породично оријентисана нега.
"Поред тога што морамо да имамо савремену апаратуру и да имамо знање, морамо да имамо и адекватан контакт са родитељима. Сви подаци из медицине засноване на доказима су показали да када примењујемо ову врсту неге, ту не говоримо о терапији и диагностици већ само о нези новорођенчета и када примењујемо ове принципе - смањен је морталитет новорођенчади, а смањен је и морбидитет“, објаснила је Милеуснић Миленовић.
Једна од метода је "кожа на кожу“ у индивидуализованој развојној нези.
"То је контакт коже на кожу када родитељи стављају бебу на груди и тако бораве с њом. Постоје и друге - позитиван додир, ублажавање бола, пуно тих неких метода које помажу да се помогне овој деци на неки мало другачији начин који није само терапија и дијагностика“, рекла је докторка за РТС.
