Српска православна црква данас слави Светог великомученика Димитрија, то јест Митровдан. Овај празник обележен је у црквеном календару црвеним словом и свечари га често узимају за крсну славу. Посвећен је Димитрију Солунском, античком заповеднику Солуна који је страдао због ширења хришћанства.
Родио се у Солуну, измољен од Бога од родитеља који нису могли да имају деце. Отац му је био војвода и када је умро, Димитрије је наследио његово место. Цар Максимијан му је наредио да гони и истребљује хришћане у Солуну, али он га није послушао, већ је јавно исповедао хришћанство. Цар је дошао у Солун и позвао Димитрија да га испита. Када је све признао, цар га је бацио у тамницу. Спреман на оно што следи, Димитрије изручи своје имање послушнику Лупу да да сиротињи и оде у тамницу весео.
Тамо му се јавио анђео и рекао: “Мир ти, страдалче Христов, мужај се и крепи се!”. После неколико дана, војници који су дошли да убију Димитрија, нашли су га при молитви и изболи га копљем. Његово тело су узели и у тајности сахранили хришћани. Из њега је потекло целебно миро којим су се излечили многи болесници.
Над моштима је подигнута мала црква. Међутим, када се на том месту излечи неки илирски велмож Леонтије, он је подигао много већу цркву.
Када је цар Јустинијан хтео да пренесе мошти у Цариград, искочиле су пламене искре из гроба и чуло се: “Станите и не дирајте!” Тако су свете мошти остале заувек у Солуну.
Митровдан је једна од већих слава, крсно име неких еснафа и дан одржавања заветине у многим местима. За њега су везана многа народна веровања и обичаји, али је легендаран по томе што су се хајдуци на овај дан растајали да би негде презимили зиму и поново се састали на Ђурђевдан следеће године (“Митровданак, хајдучки растанак; Ђурђевданак, хајдучки састанак”.
