Српска православна црква и њени верници данас прослављају Сабор Светог Архангела Михаила и осталих небеских сила, познатијег као Аранђеловдан.
Архангел Михаило се сматра чуварем православне вере и борцем против верске јереси. Поштује се као исцелитељ, борац и ратник, чија се помоћ призива и под чију се заштиту стављају народи и земље.
Још од раних хришћанских времена архангел Михаило се приказује као војвода који у десној руци држи копље са платненом пантљиком са црвеним крстом на врху, а у левој палмову зелену гранчицу.
Култ архангела Михаила потиче из 3. века и развио се најпре у Фригији. Према општем веровању, архангел Михаило прихвата душе умрлих и мерећи добра и зла дела њихова на земљи, шаље их у рај или пакао.
Сабор Светог Архангела Михаила и осталих небеских светаца спада у непокретне празнике и једна је од најчешћих слава у нашем народу. По броју људи који га слави као крсну славу, налази се на трећем месту.
Заштитник је лозе Немањића, слава је Саборне цркве у Београду. Верује се да овај зимски светац лута прерушен у просјака како би невернике усмерио на прави пут, а невољницима помогао.
А верује се и да се помоћу временских услова на овај дан може одредити каква ће бити година. Постоји и изрека: „Какво је време на Аранђеловдан, тако ће бити током целе зиме и пролећа“.
У неким крајевима Србије сматрају га и заштитником сточара.