Српска православна црква и верници данас прослављају празник Свете великомученице Марине, у народу познате као Огњена Марија.
Овај празник није обележен црвеним словом у црквеном календару, али је веома поштован, посебно међу женама.
Света великомученица Марија примила је хришћанску веру када је имала 12 година и тада се заветовала да се никада неће удати. Отац је због тога истерао из куће, а царски намесник Олимврије је бацио на страшне муке јер није желела да се уда за њега. Није могао да сломи њену веру и на крају су је посекли мачем када је имала 16. година, у доба цара Диоклецијана.
Рука ове светитељке се налази у светогорском манастиру Ватопеду, а неке њене чудотворне и свете мошти се чувају у манастиру Свете Марине у Албанији, на планини Лонга изнад Охридског језера. Њих посећују и поштују не само хришћани, већ и муслимани.
Према народном веровању, Огњена Марија пали и кажњава огњем и громом, баш као и Свети Илија. Због тога се каже да она спада у "огњевите" свеце и изазива велико страхопоштовање код верника.
У традицији Света Марина је представљена као сестра Светог Илије, чији се дан прославља 2. августа. Према предању, она од брата крије када је његов празник да се он не би од среће и славља заборавио и громовима уништио цео свет. Али и Марија пали и кажњава огњем, по чему је и добила назив Огњена. Зато се данас ништа не ради, ни у кући, ни у пољу, у народу је позната забрана "ни конац у иглу уденути".
У неким крајевима се верује да се оно што се деси на Огњену Марију не сме прекинути, па тако ако плане ватра, не сме се угасити.
Постоји пословица која каже: "Ко слави Огњену Марију, сигуран је у летину!"
