Српска православна црква и верници данас обележавају Детињце, један од најважнијих празника током Божићног поста.
Важи, такође, за један од најлепших и најзанимљивијих породичних празника.
Обележавају се трећу недељу уочи Божића тако што ујутру рано или по доласку из цркве с богослужења одрасли везују своју или туђу децу каишем, гајтаном или обичним канапом, концем.
Вреднија деца се потруде да припреме ситне поклоне (јабуке, бомбоне, чоколаде), помоћу којих ће одраслима "платити откуп". Дешава се и да се деца пробуде везана, али и да предухитре своје родитеље и сакрију се пре него што они уђу у дечју собу.
Деци се везују ноге или руке, најчешће за столицу на којој седе. Симболично се везују чак и деца која су још у колевци, али и одрасла „деца" која још немају своју породицу. Након што се деца „откупе" поклонима, родитељи их одвежу, а поклоне по правилу врате деци назад да се почасте.
Везивање за Детињце, Материце и Оце, има вишеструку симболику.
Прво симболизује чврсте породичне везе, слогу, мир, поштовање и међусобно помагање у свим приликама. Друго, упућује укућане на штедљивост и истрајност у врлинама, јер онај ко поседује поштено зарађену имовину и добра дела, лако ће себе откупити у свим споровима пред земаљским судовима, а посебно на последњем Страшном суду, где ће се само вредновати оно шта је у свом животу човек добро учинио.
Божић је празник мира и љубави као што су певали анђели. Српски народ има веома лепе и веселе обичаје у дане пре и после Божића. Најважнији су Детињци, Материце, Оци, Туциндан, Нова година, Богојављење, Јовањдан и Савиндан.
