Српска православна црква и верници сваког 18. јануара славе Крстовдан, празник који сећа на прве хришћане који су примили веру. Пости се, а по предању, тог се дана укрштају ветрови.
У српској православној цркви и народу зимски Крстовдан познат је као дан крштења првих хришћана. Спада у непокретне празнике и везује за обележавање Богојављења (19. јануар), празник крштења Исуса Христа, као и за дан посвећен светом Јовану Крститељу (20. јануар), који га је крстио у реци Јордану.
Припрема за Богојављење
У српском народу остала је изрека: „Ко се крстом крсти, тај Крстовдан пости“.
Крстовдан представља први дан у години након Божића на који се пости – ако пада на било који дан од понедељка до петка строго се пости, на води, а уколико падне у суботу и недељу, пост је разрешен на уље. Овим постом верници се припремају за Богојављење и пијење богојављенске водице.
У нашем народу се верује да се у поноћ, пред Богојављење, отвара небо и да се Бог јавља људима. Треба замислити жељу и погледати у небо, па ће се она наводно остварити. Богојављење прати још неколико лепих обичаја које би требало испоштовати, али и сам Крстовдан има своје.
Обичаји и веровања за зимски Крстовдан
Према народним обичајима у неким деловима Србије, на Крстовдан ваља да се опере сав веш и очисти кућа.
Који ветар дува на Крстовдан, верује се, тај ће најчешће дувати током године. У Срему се говорило да се овога дана ветрови крсте (тј. укрштају, дувају један другоме у сусрет), па који надјача.
У дванаест дана, почињући од Божића, закључно с Крстовданом, огледа се дванаест месеци године која долази, па какво је време ког дана такво ће бити у месецу који том дану одговара по редоследу.
На Крстовдан су се, преносе хроничари, јели остаци бадњеданског пасуља и – спремане су пихтије, али су их, како је Крстовдан посни дан, јели сутрадан, на Богојављење.
