Четрнаести јануар (први јануар по старом календару) је празнични дан у којем се слави Мали Божић (Васиљевдан) и Српска нова година, као и црквени празник Обрезање Господа Исуса Христа.
Васиљевдан се код Срба слави као крсна слава, а код Грка и Руса као имендан.
Када је за календарски почетак нове године узет 1. јануар, онда је Мали Божић почео да важи као Српска Нова година.
За овај дан везују се многи обичаји, а постоје и сујеверја шта на овај дан не би требало радити а шта треба обавезно испоштовати.
У обновљеној српској држави под Карађорђем, када су се устаничке границе и власт усталили, било је уобичајено да се скупштинска заседања одржавају о Малом Божићу, јер је тад најпогодније да се праве годишњи прегледи и подносе извештаји и договарају подухвати за нову годину.
Многи обреди и радње о Божићу су понављани или имали свој завршни део о Малом Божићу, тако да и овај дан обилује живописним обредима.
У многим местима Војводине је био обичај да се на раскршћима пале ватре, што, уз чистилачко дејство, има и улогу јачања Сунчеве светлости и топлоте.
Мешен је и посебни обредни хлеб, звани василица (или: васуљица), чији назив упућује на име Светог Василија (или Васиљевдан), који се празнује истог дана.
Нову годину ваља дочекати будан, па су у овом бдењу многе девојке гатале да ли ће се те године и за кога удати. Међу овим гаткама је посебно занимљиво гатање девојака у Босни: пре сванућа су, попевши се на таван, бацале своју обућу кроз врата напоље, па ако обућа, кад падне, буде усмерена од куће – знак је да ће у том правцу отићи, тј. удати се.
На Мали Божић 14. јануара поново се уноси бадњак, опет долази положајник, а на трпези је глава божићне печенице која се чува до тог дана.
На овај дан, у свим храмовима СПЦ, служи се литургија Светог Василија Великог чији помен Црква, такође, слави првог дана Нове године.
О новогодишњем ручку, поједу се глава и плећка божићне печенице која се чува до 14.
Том приликом вешти људи из плећке печенице предсказују шта ће се током следеће године догодити у тој кући и око ње. Кад се руча, покупе се кости од печенице, однесу и ставе на мравињак да би с по веровању стока патила (множила) ко мрави.
Стари кажу и да се на Мали Божић никако не треба свађати јер ће вас у противном целе године “терати баксуз”. Зато је тада боље прећутати и опростити сваку увреду.
Такође, верује се да, поред богате трпезе, на овај дан у кућу треба унети неку нову ствар, купљену тог дана, како би кућа и укућани током целе године имали напретка.
На Мали Божић ујутро обичај је био у неким селима да домаћица узме снег и, утрчавши у собу, баци га на децу вичући: „Бежи врућа, гони те студена!“. Верује се да се тиме штите деца од врућице или грознице. После овога деца би скидала са себе одела и пребацивала их преко грана шљива или јабука, како би се “очистила од ваши”.
На овај дан долази у селима поред Груже домаћица положајнику једном пређом веже теме и доњу вилицу, а другим чело и затиљак, да звери не би напале стоку.
Ако неко умре у данима између Божића и Малог Божића…
Верује се тада да иде право у рај.
И на Мали Божић пали се божићна свећа и гледа како ће горети. Ако се споро пали или угаси, не пише се добро кући. Свећа се такође гаси вином и комадом хлеба. Ако се одмах не угаси, чим кап падне на пламен, верује се да ће онај који је гаси дуго живети. Ова свећа се чува и пали за Задушнице или ако некоме у сан дође покојник.
