Српска православна црква и њени верници данас славе Светог Илију, у народу познатог као Илија Громовник.
Православни верници данас обележавају празник старозаветног пророка и новозаветног светитеља Илије. Свети Илија, веома поштован у православљу као строг и непоколебљив проповедник етичких вредности, присутан је у Старом и у Новом завету као пророк чије је особине преузело хришћанство доводећи га у везу са настанком нове вере и новим Христовим доласком.
Према предању, Свети Илија је био међу пророцима који су се на Тавору поклонили Исусу Христу на дан Преображења Господњег, када се јавио својим ученицима са поукама нове вере, па се зато лик светог Илије слика на преображенским празничним иконама.
Свети Илија је присутан и у визији светог Јована Богослова у којој се његова улога везује за будућност хришћанске цркве и други долазак на земљу Христа Спаситеља - ново преображење коме се нада и у који верује хришћански свет. Према књизи Откровења Јовановог, други долазак Христов најавиће Илија са старозаветним пророком Енохом и њиховим страдањем треба да почне ново преображење човечанства.
Верује се да Свети Илија није умро већ да се жив, пламеним кочијама, вазнео на небо, па се та сцена слика на празничким илинданским иконама. Позната је и сцена са светим Илијом у пећини, у коју се склонио од охолог цара Ахава, а гавран му доноси храну.
Према предању, Илија Тесвићанин рођен је у Тесвиту у Израиљу у 9. веку пре Христа (816. године). Био је жртва прогона цара Ахава који је под утицајем своје жене Језавеље напустио Мојсијеву веру и "славио туђе богове".
Српски народ многе природне појаве приписује светом Илији којем је преласком у хришћанство приписао и особине свог старог бога Перуна, који је управљао муњама и громовима.
Према народном веровању и традицији, свети Илија се вози у ватреним колима која вуку четири коња, из чијих ноздрва избија пламен, а грмљавина је тутњава његових кола којима се вози по небу и облацима.
Свети Илија Громовник, како га још зову у народу, пада у најсушније и најтоплије доба године, а обичај је да се на његов празник не ради у пољу, да се не би навукао гнев светитеља.
Уколико данас грми, пропашће сав род ораха и лешника.
Од давнина чува се изрека: "Од Светог Илије, сунце све милије".
По предању, на празник Светог Илије пре подне је лето, а после подне јесен. Након овог дана се, према веровању, више не треба купати у рекама.
Верује се да је на данашњи дан добро узети мед ради здравља. Некада је био обичај да мајке мажу децу медом да би целе године била здрава. Народ верује да је мед који се извади на Илиндан лековит.
Такође, многи родитељи деци дају име по овом светитељу јер је симбол снаге и неустрашивости.
Слави се и као крсна слава.
Свети Илија је у Србији слава ваздухопловаца, обнародована указом из 1924. године. Пропашћу краљевине Југославије та традиција ваздухопловаца је прекинута, али је обновљена 1992. године.
