Православни верници у Србији данас обележавају празник Благовести, дан посвећен догађају из Новог Завета када се Архангел Гаврило јавио Богородици и саопштио да ће посредством Духа светога добити дете, односно Исуса Христа.
Благовести се сматрају за један од радоснијих хришћанских празника, а многи га повезују са радосним вестима. За овај празник се везују разни обичаји, али је најважније пронаћи унутрашњи мир, радовати се и бити у складу са собом - са светлом страном свог бића.
Благовест у суштини значи радовање дивним вестима, а на овај дан се треба учити да се радујемо свему што нам живот доноси. Када је срце отворено, а душа чиста, можемо се радовати Сунцу, новом дану, осмеху пролазника, срећи друге особе... Када је радост присутна у животу, тада стварно и живимо.
Овај дан нас подсећа зашто је важно да будемо благи људи, они који воле срцем, срцем им се враћа. Они људи који и након недаћа, препрека, пораза, невоља нису изгубили веру и способност да се радују, већ увек успевали да поврате смирење. То се постиже константним радом на себи.
Стари обичаји који се везују за овај празник су занимљиви. Некада се на Благовести устајало рано, негде чак и у поноћ, а негде пред зору. Веровало се да на овај дан треба да се чује песма девојака, а у неким местима девојке су скупљале дрва и ложиле велику ватру.
Постојало је веровање да се на овај дан треба умити у реци или потоку. Благовести посебно славе жене, јер је ово Богородичин празник. На овај дан жене се моле за потомство, децу и породицу. Сматрало се да на Благовести воћари треба да калеме воће, а виноградари орежу лозу.
По народном веровању док овај дан не прође, људи се још боје зиме. Благовести су, уз Цвети, једина два дана када је дозвољено јести рибу током Васкршњег поста. Благовести се прослављају тачно 9 месеци пре Божића.
