Српска православна црква данас обележава Часне вериге, дан када је краљ Ирод оковао Светог апостола Петра.
Вериге у које је Свети Петар био окован хришћани су касније годинама чували, верујући да су чудотворне и да доносе излечење свакоме ко их дотакне.
Дуго година је чуван и убрус којим су верници брисали Светог Павла током мучења, али је он касније ипак изгубљен.
Јерусалимски патријарх Јувенал дао је касније вериге царици Евдоксији, прогнаној жени цара Теодосија млађег. Она их је затим преполовила и једну половину је послала цркви Светих апостола у Цариграду, а другу својој ћерки, супруги римског владара Валентина, која се такође звала Евдоксија.
Млађа Евдоксија је потом сазидала цркву Светог Петра у Риму и тамо положила своју половину верига, док друге и даље почивају у Истанбулу.
Часне вериге се у српском народу називају још и “Верижњаци”, “Верижице”, “Куке и вериге”…
Иако нису црвено слово у календару Српске православне цркве, Часне вериге спадају међу десет највећих слава.
Овај празник обележавају чак и они којима није слава, јер се сматра лошом срећом ако се не прослави дан који означава везивање за кућу и благостање свих у домаћинству.
Православци Светог Петра славе и у јулу, а тај дан је познат као Петровдан.
