Српска православна црква и верници славе Цвети – дан када је Исус Христос, јашући на магарцу, ушао у Јерусалим. Народ је чуо да долази спаситељ који је васкрсао Лазара и многи су изашли да га дочекају. Назив "Цвети" празник је добио по цветној гранчици палме коју је Исус Христ носио у руци приликом овог свечаног догађаја. Цвети се увек славе у последњу недељу пред Васкрс.
Цвети се славе шесте недеље Часног поста, до Васкрса је остала још једна седмица. Празник је уведен крајем IV века, као успомена на последњи улазак Исуса Христа у Јерусалим.
Син Божији ушао је у град јашући на магарцу, праћен својим ученицима и народом. Дочекало га је мноштво, бацајући пред њега хаљине, цвеће и палмине гранчице у знак добродошлице.
Код нас, младе врбове гране уносе се у цркве, као симбол палминих грана којима је Исус дочекан у Јерусалиму. Цвети су један од два дана током Великог поста када је дозвољено јести рибу.
Када је реч о радовима, овај празник је изузетак, јер баш на овај дан се појављује пун Месец, када, према веровању, ум и вештине људи постају далеко моћнији него иначе. Због тога би на Цвети требало започети неке послове и донети одлуке.
Читава Цветна недеља посвећена је природи, па су раније људи од понедељка до недеље китили једни друге копривом и врбом.
У Србији, Цвети се обележавају и као историјски празник, јер је на овај празник 1815. године Милош Обреновић испред цркве у Такову подигао народ у Други српски устанак против турске власти.
Ове године, због епидемије, света богослужења прате се путем телевизијског и радио-преноса и црквених интернет-страница.
